Nikada ne pričam o sebi, uglavnom pišem recepte i pričam o drugim meni dragim osobama. Ovog puta ću vam otkriti da sam ja „manijak“ kada su u pitanju pizze., i da nema mesta na kugli zemaljskoj na koje nisam otišla a da nisam probala pizzu.
Presrećna sam što se od nedavno u Novom Sadu otvorio restoran, zaista spram grad, jer Novi Sad zaslužuje ovakvu pizzu, ovakvo testo za pizzu koje je u stvari ona osnova a nadev je prosto umetnost i želja, testo je ono što čini pizzu, mada uglavnom malo ko od vas to zna i najčešće ostavi rubove pizze baš na tanjiru pre nego ode kući.
Ovde to neće moći da Vam se desi.
Sto za troje sam rezervisala dan ranije i nisam pogrešila jer je Tramontana bila puna gostiju , kao nar.
Tramontana se nalazi u samom centru grada i sam enterijer u njoj je originalan, a atmosfera nekako drugačija od drugih mesta u gradu, pa će vam se činiti da ste zaista na nekom posebnom mestu. Tramontana odiše i čistoćom i mnogo lepim i nasmejanim osobljem.
Ovog puta smo probali tri pizze.
Pizzu sa Alfredo sosom, pizzu sa sušenim domaćim paradajzom i pizzu sa mocarelom i pistačima.
Kao što sam vam već napisala sam nadev je po meni umetnost i predstavlja pizza umetničku slobodu s tim što se mora voditi računa o skladu ukusa, koji je i te kako bio usklađen.
Ono što se meni posebno dopada je tetso, koje je lagano, luftasto, ne nadima, i nije višak kao što ume da bude.
Uz pizzu smo pili i crno Merlot vino, koje je bilo vrlo ukusno, tako da opšti utisak za Tramontanu je i više nego deset pčus!
