Pexels
Mnoge studije pokazale su da je svakodnevno hodanje veoma značajno za naše zdravlje, ali koliko minuta nam je zapravo dovoljno?
Ovo je pitanje koje često zanima ljude koji pokušavaju da unesu neke zdravije navike u svoj životni stil.
Na kraju krajeva, kako hodanje zapravo utiče na telo?
Studija objavljena 2002. godine daje neke zanimljive podatke: nakon obroka, dovoljno je da prošetate samo nekoliko minuta i glukoza (odnosno šećer) u krvi će se postepeno smanjivati, a insulin će ostati stabilan.
U toj studiji ispitivani su efekti različitih oblika fizičke aktivnosti i njihova interakcija sa nivoom šećera u krvi i insulinom. Fizičke aktivnosti koje su ispitivane bile su sedenje, stajanje i hodanje, a dokazano je da je stajanje bolje od odmora na kauču, jer ipak snižava šećer, ali insulin ostaje na istom nivou, dok ispitanici koji su išli u kratku šetnju videli da im nivo šećera raste i pada postepeno, a nivo insulina je stabilniji nego kod ispitanika koji su stajali ili ležali.
Povećani nivoi šećera u krvi su nezdravi i mogu značajno povećati rizik od dijabetesa i srčanih oboljenja, kažu stručnjaci. Takođe, studije su pokazale da će nivo šećera u krvi porasti u roku od 60 do 90 minuta nakon jela, tako da je najbolje da se malo vežbate ubrzo nakon što završite sa obrokom. Metabolička pozadina ovog mehanizma leži u činjenici da je mišićima potrebna glukoza da bi funkcionisali, pa kretanje pomaže u uklanjanju šećera iz krvotoka.
Zbog toga se mnogi trkači oslanjaju na ugljene hidrate pre maratona ili trke, na primer jer im je u toj situaciji potrebno što više goriva za mišiće.
Stručnjaci kažu da ljudi koji su fizički aktivni oko 150 minuta nedeljno imaju 33% manji rizik od smrtnosti od svih uzroka od onih koji su fizički neaktivni.
Prevedeno, to znači da ako ustanete i krenete samo 21,43 minuta svakog dana u nedelji, smanjujete rizik od smrti od bilo čega za jednu trećinu. Definitivno je vredno truda.
