Pixabay.com
Psihoterapeuti Jelena Stanivuković i David Ramadani istražuju i otkrivaju neka od najčešćih netačnih uverenja koja ljudi često usvajaju tokom života.
U životu svako od nas razvija uverenja i stavove koji utiču na naše odluke, odnose i način razmišljanja. Neki od ovih stavova su ispravni i korisni, dok su drugi, nažalost, pogrešni i ograničavajući. Psihoterapeuti Jelena Stanivuković i David Ramadani istražuju ova pogrešna uverenja koja ljudi često usvajaju tokom života, a koja izgledaju kao istina, ali često su daleko od stvarnosti.
Kroz svoj rad i iskustvo, oni su identifikovali nekoliko najčešćih netačnih uverenja sa kojima se ljudi suočavaju. Ona se obično formiraju tokom detinjstva i adolescencije, često uslovljena okolinom, vaspitanjem i društvenim normama. Iako se mogu činiti prihvatljivim ili čak pozitivnim, ona zapravo mogu ograničavati pojedince, uticati na njihove odnose i način razmišljanja. U nastavku, istražujemo šta su to netačna uverenja koja često oblikuju naš život i kako ih prepoznati kako bismo postigli bolje razumevanje sebe i drugih.
Krivicu prebacivati na druge nije izraz ljubavi, već manipulacije.
Bes i agresija nisu znak moći, već znak nemoći intelekta.
Preterana ljubomora nije istinska ljubav, već odraz lične nesigurnosti.
Nemogućnost kontrole impulsa nije pokazatelj moći, već znak slabosti.
Nametanje svog mišljenja nije znak pameti, već potrebe za potvrdom i validacijom.
Preterano udovoljavanje drugima na svoju štetu nije dobrota, već znak niskog samopoštovanja.
