Da li je topla čokolada zdrava?

Ponekad se postavlja pitanje da li je čokolada nezdrava ili može da ima neko pozitivno delovanje na zdravlje ljudi.

Treba odmah na početku uzeti u obzir da nisu sve čokolade iste: postoje različiti proizvođači, različite vrste čokolade sa različitim sastavom. Zato nije jednostavno dati ogovor na ovo pitanje.

Bolje je upitati se da li je kakao, od kojeg se svaka čokolada pravi, zdrava hrana. Da vidimo najpre od čega se pravi kakao. Kakao se dobija od zrna kakaovca. Kakaovac je zimzeleno drvo koje se može videti u tropskim šumama Amerike. Od zrna se dobija kakao puter koji se kombinuje sa šećerom, mlekom i mlečnim proizvodima, vanilom i emulgatorima kao što je soja lecitin. Razlog za ovo je jednostavan – čokolada koja se tako dobija ima mnogo bolji ukus od početnog gorkog zrna kakaoa. Zato možemo zaključiti da je konačni proizvod izgubio mnogo od kakaovog početnog korisnog dejstva, pod uslovom da ona postoje.

Biljka kakaoa sadrži fitohemikalije, a to su korisne supstance i grupa ovih jedinjenja se zovu flavonoidi. Njihovo prisustvo nam govori da je drvo kakaa puno antioksidanasa sposobnih da deluju preventivno nasuprot mnogim bolestima. Flavonoidi su prisutni i u vinu kao i u zelenom čaju i u još nekim vrstama hrane, ali je njihova koncentracija u kakao plodu izuzetno visoka.

Vršena su mnoga istraživanja vezana za čokoladu i za delovanje čokolade na ljudski organizam. Poznato je da kakao stimuliše lučenje serotonina u mozgu, a serotonin je upravo ona supstanca koja je odgovorna za poboljšanje raspoloženja. Zato nije ni čudo da mnogi ljudi uzimaju čokoladu da bi podigli nivo svog raspoloženja, raspršili tugu ili depresiju i postigli blagotvorno emocionalno stanje.

Ipak teško je doneti definitivni zaključak o korisnosti čokolade jer ova proučavanja često nisu sistematična i međusobno se isključuju.

Kakao je bio poznat i korišćen kod Inka, Maja i Asteka. Oni su ga koristili u tradicionalnoj medicini kao sredstvo za poboljšanje apetita kod neuhranjenih, kao stimulant nervnog sistema, kao sredstvo protiv umora i kao lek protiv slabe probave. Takođe su ga koristili da bi lečili gubitak kose, reumatizam, ili kao antiseptično sredstvo za rane i opekotine i posekotine.

Iz svega ovoga jasno je da je kakao prilično korisna biljka, ali da li možemo isto da kažemo za čokoladu.

Način na koji se čokolada uobičajeno priprema podrazumeva upotrebu masnoća, šećera, a sve to znači da je čokolada jako bogata kalorijama. Negativne posledice šećera i masti po zdravlje daleko nadmašuje pozitivno delovanje kakaa. Osim toga količina čokolade potrebne da se postigne značajniji zdravstveni učinak nije mala, tako da do izraza obavezno dolaze negativne uticaji ostalih komponenti čokolade. Zato kao po pravilu eksperti i stručnjaci za pravilnu ishranu preporučuju crnu čokoladu i kažu da je ova vrsta čokolade zdravija. Takođe prah kakaoa je bolji i korisnije ga je konzumirati od konzumiranja obične, mlečne ili bele čokolade, kao i tople čokolade.

Što se tiče tople čokolade, omiljenog napitka kod dece ali i kod odraslih u ovo doba godine, najbitnije je da je pripremite sami, kod kuće, jer ćete tako imati uvid u količinu dodatnog šećera i masnoća. Ukoliko kupujete one u kesicama, imajte na umu da sadrže brojne nezdrave dodatke kao i ogromne količine šećera, ali takođe, pružaju i mnogo više izbora, pa tako možete naći toplu čokoladu sa raznim ukusima poput narandže, mente, ali i recimo čilija, što može biti zanimljiva kombinacija.

Ako ste na dijeti, onda bi višak unesenih kalorija svakako trebalo kompenzovati na drugi način, jer čokolada je uvek bogata kalorijama.