Zdrave životne navike i redovni ginekološki pregledi su od suštinskog značaja za očuvanje optimalnog reproduktivnog zdravlja žene. Šta je to na šta svaka žena treba da obrati pažnju kad je u pitanju intimna regija, kako napraviti pravilan odabir kontracepcije i starati se o svom telu? Odgovore na ova i druga važna pitanja dao nam je dr Emir Mahmutbegović ginekolog u Sarajevu.
Pročitajte korisne savete stručnjaka o menstruaciji, kontraceptivnim sredstvima, planiranju trudnoće i pristupima lečenju infertiliteta.
Koje su najbitnije preventivne mere koje bi žene trebale preduzeti kako bi očuvale svoje reproduktivno zdravlje?
Žene bi trebalo da redovno obavljaju ginekološke preglede kao što su papa test, ginekološki ultrazvuk i samopregled dojki. Takođe je neophodno da pratite svoj menstrualni ciklus i bilo kakve promene na menstrualnom ciklusu. Vođenje zdravog načina života (ishrana, fizička aktivnost, izbegavanje štetnih navika), korišćenje odgovarajuće kontracepcije, sve su to mere za efikasnu prevenciju reproduktivnog zdravlja.
Koliko su značajni preventivni ginekološki pregledi?
Redovni ginekološki pregledi su ključni za rano otkrivanje potencijalnih problema poput infekcija, karcinoma ili drugih ginekoloških bolesti. Ti pregledi su papa test , hpv tesitiranje, detaljna dijagnostička metoda poput kolposkopije, ginekološki ultrazvuk , samopregled i ultrazvuk dojki. Oni omogućavaju rano otkrivanje bolesti i obično uspešno lečenje ako se otkriju na vreme.
Kako izgleda prvi ginekološki pregled i šta devojke mogu da očekuju?
Pitanje kada treba razmisliti o prvom ginekološkom pregledu može varirati za svaku osobu, ali postoje neke opšte smernice koje vam mogu pomoći da odlučite kada je pravo vreme za vas.
Prvi ginekološki pregled se obično preporučuje između 13. i 15. godine.
Ovo je doba kada devojčice često ulaze u adolescenciju i dobiju menstruaciju. U ovom periodu ginekolog može da pruži informacije o menstruaciji, promenama u telu i opštem reproduktivnom zdravlju.
Ako ste seksualno aktivni ili planirate da postanete seksualno aktivni, trebali biste razmisliti o zakazivanju prvog ginekološkog pregleda. Pregled vam može pružiti informacije o kontracepciji i testirati na seksualno prenosive infekcije.
Takođe,ukoliko niste uradili PAPA test pre 21. godine, a seksualno ste aktivni preporuka je da se javite na ginekološki pregled i obavite papa test. Tokom pregleda, devojke mogu očekivati razgovor o svojim zdravstvenim navikama i istoriji bolesti, merenje krvnog pritiska, pregled spoljnih genitalija i vagine, kao i eventualno uzimanje brisa za analizu.
Koje su najčešće zdravstvene tegobe koje se tiču reproduktivnog zdravlja s kojima se žene suočavaju?
Neki od najčešćih zdravstvenih problema vezanih za reproduktivno zdravlje žena su menstrualni poremećaji, vaginalne infekcije, endometrioza, policistični jajnici i miomi, kao i problemi sa plodnošću.
Menstrualni poremećaji mogu uključivati nepravilne cikluse, obilno ili oskudno krvarenje, bolne menstruacije ili izostanak menstruacije. Različiti faktori poput hormonalnih promena, stresa, poremećaja štitne žlezde ili policističnih jajnika mogu doprineti ovim poremećajima.
Vaginalne infekcije mogu podrazumevati bakterijsku vaginozu, gljivične infekcije (najčešće uzrokovane Candida gljivicom) i druge infekcije koje mogu izazvati svrab, iritaciju, neobičan vaginalni iscedak i neprijatan miris.
Endometrioza je stanje u kojem tkivo slično sluznici materice raste izvan nje, što može uzrokovati bolove, posebno tokom menstruacije, kao i probleme sa plodnošću.
Prisustvo cističnih struktura na jajnicima, tzv. policistični jajnici su problem koji može dovesti do hormonalnih neravnoteža, nepravilnih menstruacija, povećane dlakavosti i problema sa plodnošću.
Miomi (fibroidi) su benigni tumori koji se formiraju u mišićnom zidu materice, što može izazvati bolove u stomaku, obilno krvarenje tokom menstruacije, pritisak na susedne organe i komplikacije tokom trudnoće.
Problemi sa plodnošću obuhvataju širok spektar stanja, uključujući hormonalne neravnoteže, endometriozu, problem s jajnicima, anatomsku ili genetsku predispoziciju, infekcije i druge faktore koji mogu ometati sposobnost začeća ili trudnoće.
Koje faktore treba uzeti u obzir prilikom odabira metode kontracepcije?
Prilikom odabira metode kontracepcije, treba uzeti u obzir više faktora. Svaka žena ima svoje želje i prioritete kada je u pitanju kontracepcija. Neki žele potpunu kontrolu dok drugi više cene jednostavnost i praktičnost upotrebe kontracepcije. Na primer, neke žene preferiraju kontraceptive koji se koriste samo jednom ili nekoliko puta godišnje (npr. injekcije ili implantati), dok druge više vole svakodnevne metode poput oralnih kontraceptiva.
Kako savetujete žene koje prvi put biraju kontraceptivna sredstva?
Važno je da žena odabere metod koji odgovara njenom životnom stilu i planovima za budućnost. Opšte zdravlje žene igra ključnu ulogu u odabiru kontracepcije. Primera radi, ženama sa određenim zdravstvenim stanjima poput hipertenzije, dijabetesa, poremećaja zgrušavanja krvi ili istorijom tromboze trebalo bi preporučiti kontracepcijsku metodu koja je sigurna za njihovo zdravlje. Efikasnost kontraceptivne metode važan je faktor koji treba uzeti u obzir. Neki oblici kontracepcije, poput spirala (IUD) ili implantata, pružaju visok stepen zaštite od trudnoće, dok kod drugih metoda kao što su npr. kondomi postoji rizik od trudnoće ako se ne koriste ispravno.
Pročitajte i ovo: Pilula za dan posle: šta može, a šta ne?
Kako se postavlja dijagnoza i terapija za uobičajene zdravstvene probleme poput menstrualnih poremećaja ili vaginalnih infekcija?
Za uobičajene ginekološke probleme poput menstrualnih poremećaja ili vaginalnih infekcija, postavljanje dijagnoze obuhvata anamnezu, pregled, laboratorijske analize i UZ pregled, nakon čega se propisuje terapija.
Prvi korak u postavljanju dijagnoze je detaljno prikupljanje anamnestičkih podataka o pacijentkinji. To uključuje detaljan razgovor s pacijentkinjom o simptomima, trajanju i učestalosti problema, da li se to dešava prvi put ili se već dešavalo, porodičnoj anamnezi, informaciji koje lekove koristi i da li koristi kontracepciju.
Nakon anamneze, sledi ginekološki pregled koji može obuhvatiti pregled spoljnih genitalija, vaginalni pregled uzimanjem vaginalnog brisa za analizu. U nekim slučajevima, potrebno je uraditi laboratorijske analize kako bi se potvrdila dijagnoza. To može uključivati analizu vaginalnog brisa radi identifikacije uzročnika infekcije, analizu hormonskog statusa kod menstrualnih poremećaja ili druge specifične testove prema potrebi. Za određene zdravstvene probleme, kao što su miomi ili policistični jajnici, može se preporučiti ultrazvučni pregled radi detaljnijeg prikaza struktura i stanja organa u maloj karlici.
Nakon postavljanja tačne dijagnoze, terapija može uključivati propisivanje odgovarajućih lekova kao što su antibiotici za vaginalne infekcije, hormonska terapija za menstrualne poremećaje ili analgetici za bolove. Pored toga, terapija može obuhvatiti i promene u životnim navikama (npr. pravilna ishrana, fizička aktivnost, prestanak pušenja).
Koje su najvažnije preporuke za žene koje planiraju porodicu kako bi osigurale zdravu trudnoću?
Žene koje planiraju trudnoću trebalo bi da vode zdrav način života, redovno se kontrolišu kod ginekologa, uzimaju folnu kiselinu pre začeća, izbegavaju štetne supstance poput alkohola i cigareta, i da prate uputstva svog ginekologa tokom trudnoće. Redovne posete ginekologu su od suštinskog značaja za praćenje zdravstvenog stanja trudnice i razvoja ploda. Ginekolog prati rast i razvoj ploda, kontroliše zdravstvene parametre trudnice (krvni pritisak, nivo šećera u krvi itd.) i pruža savete i podršku tokom celog procesa trudnoće.
Da li je moguće utvrđivanje trudnoće u okviru jedne posete ginekologu?
Da, moguće je utvrđivanje trudnoće tokom posete ginekologu putem testa urina ili krvi. Određivanje nivoa hormona kao što su humani horionski gonadotropin (beta hCG) i progesteron je efikasan i tačan za potvrdu trudnoće i praćenje njenog razvoja tokom prvih dana trudnoće.
Ultrazvučni pregled omogućava vizuelizaciju materice i ploda, što je vrlo pouzdana metoda za potvrdu trudnoće. Takođe omogućava procenu starosti ploda, praćenje rasta i razvoja, identifikaciju višeplodnih trudnoća i detekciju eventualnih komplikacija.
Koliko je metoda samopregleda dojki važna za rano otkrivanje problema sa grudima?
Samopregled dojke je važan korak za rano otkrivanje promena poput kvržica ili drugih abnormalnosti. Preporučuje se da žene redovno vrše samopregled jednom mesečno, najbolje nakon menstruacije, i da obrate pažnju na bilo kakve promene u dojkama.
Kako se pravilno obavlja samopregled dojke?
Samopregled dojke može se obaviti u stojećem ili ležećem položaju, koristeći prste koji se lagano kreću po celoj površini dojke, uključujući i okolinu dojke i pazuh. Treba obratiti pažnju na bilo kakve promene u obliku, veličini, teksturi, kvržicama ili bolnosti. Ako primetite bilo kakve promene ili abnormalnosti tokom samopregleda dojke, važno je da se odmah obratite svom porodičnom lekaru ili ginekologu. Oni će sprovesti dodatne analize i dijagnostiku kako bi utvrdili uzrok promena i preduzeli odgovarajuću terapiju ako je potrebno.
Menopauza i njeni izazovi – koje su najčešće promene koje se javljaju u ovom razdoblju žene i kako održati reproduktivno zdravlje na optimalnom nivou?
U menopauzi se često javljaju promene poput smanjenja nivoa hormona, simptoma kao što su valunzi, promene raspoloženja, osteoporoza itd.
Pročitajte: Sprečite opadanje kose u menopauzi. Reagujte na vreme!
Održavanje zdravog načina života, redovne kontrole kod ginekologa i eventualno terapija mogu pomoći u očuvanju reproduktivnog zdravlja. Tokom menopauze, važno je održavati zdrav način života koji uključuje pravilnu ishranu bogatu kalcijumom i vitaminom D za očuvanje zdravlja kostiju, redovnu fizičku aktivnost za održavanje mišićne mase i zdravlja srca, kontrolu telesne težine, prestanak pušenja i ograničenje konzumacije alkohola.
Kako se pristupa problemu steriliteta i pacijentkinjama koje imaju poteškoća sa začećem?
Kada se susretnu sa problemom steriliteta, žene se mogu obratiti ginekologu koji će sprovesti detaljnu evaluaciju kako bi utvrdio uzroke neplodnosti. Smatra se da par ima problema sa neplodnošću kada nakon godinu dana nezaštićenih odnosa ne dolazi do trudnoće Opcije lečenja mogu uključivati lekove, hirurške zahvate, vantelesnu oplodnju (IVF) ili druge metode u zavisnosti od individualnog slučaja.
