Pexels
Iako je stalni osećaj tuge čest simptom depresije, javljaju se i drugi simptomi.
Reč depresija uvrežena je u svakodnevnom govoru, pa iako se radi o nazivu bolesti, odnosno mentalnog poremećaja, često se koristi za opis određenog raspoloženja, tuge ili bezvoljnosti.
Možda je i to, kao posledica neznanja, uzrok postojanja mnogih mitova vezanih za depresiju, što doprinosi tome da se oboleli suočavaju s predrasudama i još uvek bivaju stigmatizovani.
Koji su najčešći mitovi o depresiji i zašto u njih ne bi trebalo verovati objasnila je za Centar zdravlja specijalista psihijatrije dr Romana Despetović Jotanović.
Depresija nije prava bolest, nego stvar tuge ili lenjosti
“Bitno je reći da je depresija bolest, a ne prolazni period lošeg raspoloženja”, kaže doktorka Despetović Jotanović i dodaje: da mnogi smatraju da od depresije boluju ‘slabići, pa često oni koji dolaze da potraže pomoć psihijatra imaju osećaj krivice jer su sebi dozvolili da im se ‘to’ dogodi”.
Iako je stalni osećaj tuge čest simptom depresije, javljaju se i drugi simptomi poput promena u apetitu i kvalitetu sna, emocionalnih simptome kao što su osećaj bezvrednosti, kao i promene u ponašanju, na primer, gubitak interesa za uobičajene aktivnosti i obavljanje svakodnevnih obveza, što se često pogrešno tumači kao lenjost.
“Depresija ponekad nema nikakvu vezu s faktorima iz okruženja i može se javiti u periodima života kada se čini da je sve u redu i da nema nikakvog razloga za tugu ili žalost. Posebno je važno naglasiti da nije nečiji izbor niti znak slabosti ili lenjosti”, ističe dr Despetović Jotanović
To je privremeno stanje, koje će vremenom proći
“Depresija je, pojednostavljeno rečeno, najčešće posledica neravnoteže neurotransmitera, hemijskih jedinjenja koji prenose nervne impulse. Takva neravnoteža se održava na funkcionisanje osobe, a uspešno se koriguje lekovima, odnosno antidepresivima. To se može uporediti sa situacijom kada postoji nedostatak hormona štitne žlezde, što utiče na hormonalnu ravnotežu organizma, pa se problem rešava uzimanjem hormona u vidu suplementa“,objašnjava ona.
Kao što se problem sa štitnom žlezdom neće rešiti sam od sebe, tako neće ni depresija. To je zdravstveno stanje koje zahteva lečenje i podršku, a simptomi depresije će se verovatno pogoršati ako se ne leče, pa je važno što ranije potražiti pomoć kako bi se to sprečilo.
Ranije navedeni simptomi ne moraju nužno biti povezani s depresijom jer je sasvim normalno da smo nekad tužni, umorni ili bezvoljni, ali ako su oni prisutni duže od dve nedelje, treba posumnjati na depresiju i obratiti se lekaru.
Depresija se ne može izlečiti
Depresija je bolest koju se u najvećem broju slučajeva može izlečiti ili bar ublažiti, znači nije tačno da se ona ne može izlečiti. Depresija nije bolest “za ceo život”, a prognoza je u većini slučajeva dobra i osobe se vraćaju svojim svakodnevnim aktivnostima.
“Najbolji način lečenja depresije je kombinacija lekova i psihoterapije. Psihoterapija je ‘lečenje razgovorom’, a usmerava se na jačanje postojećih i otkrivanje novih mehanizama nošenja sa stresom i životnim neprilikama. Postoje brojne vrste psihoterapije, a koju će osoba izabrati zavisi od ličnih afiniteta”, smatra doktorka.
Kako navodi, „od lekova se koriste antidepresivi, a njihov efekat počinje da se oseća već kroz dve do tri nedelje.
„Postoji nekoliko grupa antidepresiva s različitim mehanizmima delovanja, a lekar koji propisuje antidepresiv će uzeti u obzir vodeće simptome depresije kod pacijenta, kao i faktore opšteg stanja poput starosti, drugih bolesti i postojeće terapije, te alergije na lekove, i u skladu sa svime navedenim odabrati optimalnu terapiju”, dodaje ona.
Antidepresivi menjaju ličnost i izazivaju zavisnost
Mentalne bolesti u neznanju često povezujemo s ličnošću, a uzimanje lekova poput antidepresiva, za koje se kaže da menjaju “hemiju mozga”, kod mnogih neopravdano izazivaju strah.
“Mehanizam delovanja antidepresiva je uticaj na određene hemijske procese u mozgu, što dovodi do poboljšanja simptoma depresije. Antidepresivi nemaju nikakav uticaj na strukturu ličnosti, štaviše, mnogi ljudi se s poboljšanjem stanja nakon uzimanja antidepresiva ponovo osećaju kao ona osoba pre simptoma ove bolesti“, kaže doktorka.
Ona dodaje da je „strah od zavisnosti od antidepresiva je neutemeljen jer prava zavisnost, praćena žudnjom, zloupotrebom i povećanjem količine leka da bi se postigao efekt, nije zabeležena kod uzimanja antidepresiva, čak i ako se lek uzima više meseci ili godina”.
Depresija pogađa samo žene
“Statistički gledano, od depresije dvostruko češće obolevaju žene, nego muškarci. To se može delimično objasniti hormonskim razlikama, odnosno varijacijama hormona tokom života žene, ali i time da se kod muškaraca simptomi depresije ponekad drugačije manifestuju. Neki od primera su agresivno ponašanje, preterano konzumiranje alkohola ili psihoaktivnih supstanci, hronična razdražljivost, a bitno je obratiti pažnju i na takav oblik promena u funkcionisanju”, smatra dr Despetović Jotanović
U našoj kulturi još mušk.arci se još uvek vaspitavaju da budu “emocionalno snažni”, pa je mnogima neugodno da govore o svojim osećanjima ili potraže pomoć, što je razlog zašto muškarci ređe prijavljuju probleme s depresijom.
Takva kulturna praksa je izrazito opasna jer i za muškarce depresija može imati vrlo ozbiljne posledice, štaviše, statistike pokazuju da su muškarci skloniji tome da počine samoubistvo.
Kada posumnjati na depresiju i šta učiniti?
“Tipični simptomi depresije su sniženo raspoloženje, s naglaskom na to da je u nekim slučajevima raspoloženje izraženije sniženo u jutarnjim satima, te oboleli ističu kako se situacija tokom dana delimično poboljšava”, objašnjava doktorka.
Uz to dolazi gubitak interesa i zadovoljstva u stvarima koje su obolelu osobu prethodno veselile, osećaj smanjene energije, pojačano umaranje, promene apetita, koji može biti i smanjen i povećan, smetnje pri spavanju, smanjeno samopoštovanje, osećaj krivice, pa čak i suicidne misli.
Ako kod sebe ili bliskih osoba prepoznate simptome depresije, ključni korak je potražiti stručnu pomoć.
