Dane provodite razbijajući glavu, recimo ovako: ‘Šta mi je? Zašto nikada nisam zadovoljna? Jesam li donela dobre odluke u svom životu? E, baš od tog trenutka depresija, nezadovoljstvo i loše ošte stanje gaze vas još brže
Debela sam, loše izgledam, niko me ne razume, nastavak je priče.
Koliko je ovakvo razmišljanje štetno, na šta sve može uticati i kako se boriti protiv negativnih misli.
Zamka ‘preterano razmišljanje’
Svi koji ovako razmišljaju barem delomično smatraju da mogu razglabati o svemu i svačemu – životu, postojanju, braku, karijeri, zdravlju. i uz to smatraju da je to deo njihove životne uloge.
Ipak, nije sve tako jednostavno. Fenomen preteranog razmišljanja jedna je vrsta zamke u kojoj vas preuzimaju negativne misli i emocije, a morbidno meditiranje deo je svakodnevice i neće vas dovesti do konkretnog rešenja problema.
Takva stanja vas konstantno opterećuju, zavlače se u vašu podsvest i crne misli se nesvesno vraćaju – za vreme vožnje u autu, kuvanja ručka ili pisanja meila.
Dobro, domaćica ste i ovakva razmišljanja možda jesu deo vašeg opisa radnog mesta, ali kako izbeći emotivnu uključenost?
Nikako. Ta razmišljanja mogu dovesti do ekstrema koji se sukobljavaju s našim aktivnostima i donošenjem pravih odluka.
Možemo, na primer, izgubiti dobre prijatelje, ali i ugroziti svoje emotivno zdravlje. Žene, baš kao i muškarci, lako zapadaju u depresivna stanja, a ‘preterana mozganja’ delić su začaranog kruga.
Naravno, ne mora uvek biti tako. Možemo se izdići iz svoje osetljivosti i naučiti da prepoznamo osećanja koja nas mogu zavarati, a zatim i odvesti u loša stanja. I na kraju, možemo naučiti kako ta osećanja prepoznati, odnosno kako ih ispoljavati. Tako ćemo održati mirnoću, iako smo usred nekog sukoba, rastresenosti, haosa ili tragedije. Naučimo li, možemo upravljati svojim emotivnim životom.
Kada dane provodite razbijajući glavu crnim mislima, negativne misli proživljavate po nekoliko puta, ispitujete ih, prevrćete… Tako, prisećajući se svađe s prijateljem, pregledate scene u mislima – Kako mi je to mogao reći? Kako sam trebala reagovati?
Staložena osoba na ovakva pitanja daje brze i jasne odgovore – bila je loše volje, bezveze je to rekla, nije tako mislila – i život nastavlja dalje, bez osvrtanja. No, kod osoba koje će o tome razmišljati vredi pravilo – svako pitanje vodi do novog pitanja. Negativne se misli hrane ovakvim pitanjima, a što više emocija unesemo u svoja razmišljanja to dublje padamo.
Takve osobe su uvek zabrinute i njihovim brigama nema kraja. Uglavnom su opterećene prošlošću, stvarima koje su trebali da obave, a koje nisu obavili, situacijama za koje su htele da se odigraju drugačije i slično. Neprestano brinu da će im se nešto loše dogoditi, a u nekim slučajevima su sigurni da im se loše već dogodilo. Nakon nekog vremena uvereni su da imaju loš posao, brak i da ih prijatelji ne vole i ne poštuju.
Uzroci ovakvih stanja su složeni. Jedna od teorija je da je ljudski mozak sastavljen od međusobno povezanih mreža memorije i osećaja i da samo jedna negativna misao može pokrenuti lavinu. Drugo istraživanje kaže da su ta stanja proizvod stresnog načina života i takmičarskog društva. Mnogo je izlaza, ali kako izabrati najbolje za nas?
Zanimljivo je da je ovaj sindrom svojstven mladima i osobama srednjih godina. U studiji, u koju je bilo uključeno 1,300 odraslih osoba, njih 73 posto, od 25 do 35 godina, i 52 posto, između 45 i 55 godina, ulazilo je u ovu grupu – osoba koje preterano razmišljaju.
Odrasli iznad 65 godine imali su mnogo teškoća u razumevanju pojmova koji su im se spominjali. Uprkos njihovim iskustvima i svega što su prošli u životu – bolesti, poslova, slanja dece u rat, gubitka voljenih – većina ih je delovala zbunjeno na pitanje jesu li ikada u životu na duže vreme razmišljali o tome jesu li nesretni i nezadovoljni životnim izborom.
‘Ne tako često’, bio je najčešći njihov odgovor. ‘To bi bilo korisno?’. Umesto da su upadali u zamke preteranog razmišljanja, odrasli su se služili svojim vrlinama, a uz to se nadali kako će doći bolja vremena za njih, i tako nastavljali dalje.
Tri načina za razbijanje ‘začaranog kruga’
Vežbajte i vratite se u formu
Nađete li se u dugom razmišljanju forsirajući sebe na nekoliko ekstra aktivnih minuta ili sati koje bi trebali provesti na dan, vežbanje je izbor za dobru i zdravu razonodu. Vežbanje pomaže baš kao i razni hobiji. Okupiranje hobijima i aktivnostima koje volite razbit će veze između vaših loših misli.
Potražite prijatelja za prijatan razgovor
Taj prijatelj može biti svako, glavno je da vas osoba razume, da je strpljiva i da vi u nju imate poverenja. Okretanje prijateljima često pomaže u rešavanju problema. 57 posto žena u jednoj je studiji kazalo kako su često loše raspoloženje i negativne misli znale da odagnaju ugodnim, prijateljskim razgovorom.
Organizujte se
I to u smislu da organiziujete vreme za razmišljanje tako da ga stalno pomičete u svom svakodnevnom rasporedu. Zaposlenošću i koncentriranjem na hobije i stvari koje vas raduju, sate za razmišljanje predviđene za danas, u svom planeru prebacite za sutradan. Otklanjanjem briga s puta, razmišlja ćete o lepšim stvarima. Mnogi su, isprobavši ovu strategiju, shvatili da kada dođe vrieme za razmišljanje, brige koje su ih pre par dana mučile, više nemaju onoliki značaj.
Ovim ćete tehnikama odstraniti negativne misli i zameniti ih pozitivnim razmišljanjima i napokon naći svoj mir.
