Zemlja porekla banane je Indija. Arapski i Grčki pisci su je često nazivali rajskim voćem, a verovatno prvi Evropljanin koji ih je probao je bio Aleksandar Veliki. Arapski trgovci su je preneli u Izrćl, Egipat i Afriku. Danas se banane takođe gaje i u severnoj i centralnoj Americi i Indiji.
Banane su dostupne tokom cele godine i spadaju u jeftinije namirnice.
Bogate su vitaminima i drugim hranjivim materijama kao što su proteini, amino-kiseline, minerali kao što su: magnezijum, kalcijum i gvožđe. Ima veliku energetsku vrednost zahvaljujući fruktozi a ona se lako asimiluju u procesu varenja.
Pomažu kod:
Anemije- banane sadrže gvožđe a takođe stimulišu produkciju hemoglobina pa mogu da pomognu kod anemije.
Poboljšava pamćenje: istraživanje je vršeno u Engleskoj gde su učenici uzimali za užinu i posle večere po bananu tokom godinu dana, na kraju godine su pokazali bolje rezultate a zaključak je bio da kalijum koga sadrže banane poboljšava sposobnost koncentracije.
Bogata je celulozom pa sprečava i poboljšava stanje kod konstipacije.
Pomaže i kod depresije zahvaljujući triptofanu – vrsta proteina, koji se tokom varenja pretvara u serotin – za koga je poznato da poboljšava raspoloženje, opušta i generalno daje osećaj sreće.
Pomaže kod gorušice jer sadrži prirodne materije koje smanjuju kiselost.
Posle uboda komarca ili nekog drugog insekta, namažite to mesto unutrašnjim delom kore od banane, smanjuje otok, svrab i iritaciju.
Zahvaljujući vitaminu B koji deluje povoljno na nervni sistem, smiruje nervozu.
Banane mogu da pomognu ljudima koji pokušavaju da ostave pušenje, visok sadržaj vitamina C, A1, B6 kao i kalijum i magnezijum, pomažu da se telo oporavi od zavisničkog efekata nedostatka nikotina.
Prema istraživanju objavljenom u engleskom medicinskom žurnalu redovnim konzumiranjem banana može se za 40% smanjiti rizik od moždanog i srčanog udara.
