Skoro dve decenije, naučnici su preporučivali da se ograniči unos jaja u ishrani, pogotovo žumanca jer sadrži holesterol. Smatralo se da je holesterol iz namirnica odgovoran za povećan rizik od kardiovaskularnih oboljenja. Sada se preispituje preporuka da se nedeljno unosi 2 do 3 jaja ponovo preispituje, jer su mnoga istraživanja utvrdila da kardiovaskularne bolesti potstiču zasićene i saturisane masti pre nego holesterol.
Kao namirnica, jaja su veoma korisna onima koji moraju da smanje dnevni unos kalorija. Veće jaje sadrži samo 71 kaloriju, i vrlo malo ukupnih masnoće, oko 5 gr. i to u zdravijoj ne saturisanoj formi. Prema mnogim istraživanjima utvrđeno je da se posle dugotrajnog dnevnog unošenja 1 do 2 jaja neznatno povišava nivo holesterola u krvi i to HDL ili dobrog holesterola.
Tek veoma mali broj ljudi treba da smanji unos jaja u ishrani i to oni koji istovremeno imaju povšen i holesterol i trigliceride u krvi jer se smatra da su osetljivi na holesterol u namirnicama. Ostali uključujući i one koji imaju povišen nivo holesterola u krvi mogu da uživaju u jajima. Za prevenciju kardiovaskularnih bolesti mnogo je važnije ograničiti unos masnoća pogotovo zasićenih i saturisanih masti, zato je bolje jesti jaja sa povrćem i žitaricama nego crvena mesa sa puno masnoća.
Jedno jaje sadrži:
71 kaloriju, 6,3g proteina, 4,9g masnoća, 190mg holesterola, vitamina B12 0,6mcg, 1mg folne kiseline.
Od preporučenih dnevnih doza nutritijenata, jedno jaje sadrži: 9% vitamina A, 10% vitamina D, 10% vitamina E, 14% riboflavina, 2% vitamina B6, 2% kalcijuma, 6% fosfora, 2% magneyijuma, 4% gvožđa, 5% cinka.
Jaja sadrže karotenoide, koji se bolje apsorbuju nego oni biljnog porekla (iz spanaća ili šargarepe), pa su prirodna zaštita od nekih očnih oboljenja koje su povezane sa starenjem. Jaja takođe sadrže vitamin D koji potstiče kalcijum da kosti ostanu snažne. Sadrži i 6% folne kiseline koja je zaštitnik od srčanih oboljenja kod starijih osoba.
