Kamen u bubregu, mada se može pojaviti bilo gde u urinarnom traktu, je jedno od čestih i najbolnijih oboljenja mokraćnih puteva.
Tačan proces nastajanja kamenova nije u potpunosti poznat ali se smatra da je rezultat prezasićenosti urina mineralima i njihove kristalizacije. Normalno urin sadrži materije koje sprećavaju formiranje kristala, međutim ovi inhibitori ne deluju kod svakog. Ako kristali ostanu sićušni bivaju izbačeni neprimećeno.
Češće se pojavljuju kod muškaraca nego kod žena a ulogu igraju i nasledna sklonost, neadekvatna urinarna drenaža, strana tela u urinarnom traktu, ishrana sa preteranom količinom oksalata, kalcijuma kod osoba sklonih stvaranju kamenja, nedostatak vitamina A i preterana količina vitamina D, urinarne infekcije, dugotrajno korišćenje nekih diuretika koji povećavaju nivo kiselosti urina.
Svi kamenovi nisu isti tj. sadrže različite kombinacije hemijskih materija koje ih sačinjavaju. Najčešći tip kamenova sadrži kalcijum u kombinaciji sa oksalatima ili fosfatima.
Cistinuria i hiperoksaluria su dva retka nasledna poremećaja metabolizma koja često prouzrokuju stvaranje kamenova. Usled cistinurie se stvaraju kamenovi građeni od cistina, ovo su rastvorljivi kamenovi. Kod hiperoksalurie u urinu se sakuplja puno oksalatnih soli koji se ne rastvaraju u urinu, kristalizuju se i stvaraju oksalatne kamenove.
Simptomi
Kod takozvanog tihog kamena ne postoje simptomi. Oni mogu spontano da prođu kroz urinarni trakt ili da ostanu u bubregu, gde nastavljaju da se uvećavaju izazivajući napade bolova, hematuriju, infekcije i oštećenje bubrega.
Simptomi kod opstruktivnih kamenova zavise od uzroka, veličine, oblika i njihove lokacije. Simptomi mogu biti: akutan jak bol na strani gde se kamen nalazi, mučnina i povraćanje, hematurija, moguće infekcije i groznica.
Većina kamenova je dovoljno mala da se spontano izbacuje iz organizma. Šanse da se spontano izbaci kamen dijametra manjeg od 4mm je 90%, dok su kod kamenova čiji je dijametar vići od 6mm svega 20%.
Medicinski tretman kamenova zavisi od njihove lokacije, simptoma i dužine njihovog trajanja, prisustva urinarne infekcije i opstrukcije.
Operativno otklanjanje kamena se primenjuje kada druge metode ne pokažu rezultate. Operacija je potrebna kada kamen ne prolazi kroz urinarne puteve duže vreme i izaziva konstantan bol, kada je kamen prevelik da bi bio izbačen, kada blokira mokraćne puteve i onemogućava normalan tok urina, kada izaziva infekciju i oštećuje tkiva bubrega ili izaziva konstantno krvarenje.
Za preporuku je metoda razbijanja kamena na sitne deliće veličine peska koji se mogu izbaciti urinom.
Otkalanjanje kamena procedurom perkutna nefrotomija se primenjuje kada je kamen veliki ili kada je na takvom mestu da ne može da se primeni njegovo razbijanje.
Uretroskopsko uklanjanje se primenjuje kod kamenova osrednje veličine koji se nalaze na donjim selovima uretre. Kroz uretru se ubacuje mali optički instrument kojim se locira kamen a onda se spravicom koja liči na kavez izvlači ili se razbija na deliće.
