1. Borbeni ili leteći instikt – Žurba da se zadovolje rokovi na poslu, svađa sa supružnikom ili saobraćajna gužva su deo modernog života i sve su stresne situacije. Organizam reaguje na svaku stresnu situaciju na isti način kao kada ste fizički ugroženi. Ovakava reakcija je pomagala našim pretcima da se odbrane ili pobegnu od opasnosti u kojima im je bio ugrožen život. Međutim ako je ovakva reakcija stalno prisutna, može prouzrokovati zdravstvene probleme.
2. Hipofiza – Kada ste pod stresom, hipofiza intenzivno oslobađa hormone koji signaliziraju nadbubrežne žlezde da intenzivno oslobađaju druge hormone. Ovi hormoni pojačavaju koncentraciju, ubrzavaju reakcije i povećavaju fizičku snagu. Kada prođe stresna situacija naglo se snižava i nivo ovih hormona u krvi. Ako se stresne situacije suviše često odigravaju, organizam nema vremena da se oporavi što utiče na mnoge telesne procese.
3.Digestivni trakt – Usled stresa možete imati bolove u stomaku i diareu. Hormoni mogu da uspore oslobađanje stomačnih kiselina i pražnjenje creva, ili stimulisati kolon što ubrzava prlazak sadržaja kroz creva. Česti stresovi mogu prouzrokovati veću koncentraciju kortizola u krvi, što pojačava apetit što dovodi do gojenja.
4. Imuni sistem – U većini slučaja otpornost organizma se smanjuje što vas čini osetljivijim na infekcije mada je moguća i sasvim suprotna reakcija – preterana aktivnost imunog sistema. Ova reakcija može voditi ka oboljevanju od autoimunih oboljenja u kojim imuni sistem napada ćelije sopstvenog tela.
5. Nervni sistem – često doživljavanje situacija od kojih se branite ili bežite može da izrodi osećaj anksioznosti ili bespomoćnosti. Stres ima direktan uticaj na pojavu depresije, nesanicu, gubitak seksualne želje i gubitak apetita.
6. Kardiovaskularni sistem – visoki nivo kortizola ubrzava srčani ritam, povećava pritisak kao i nivo triglicerida i holesterola u krvi – što pojačava rizik od srčanog i moždanog udara. Usled povećanog nivoa kortisola može se stvarati i trbušno salo, što takođe povećava rizik od kardiovaskularnih bolesti i dijabetesa.
7. Kako se onda može ublažiti stres? Poku[ajte da elimini[ete neke stresne situacije u životu i savladajte tehnike koje će vam pomoći da se nosite sa stresom. Redovne fizičke vežbe mogu biti od velike pomoći. Vodite u računa o tome da li se dovoljno odmarate tokom dana i o zdravoj i redovnoj ishrani. Vežbajte tehniku dubokog disanja – polako udišite vazduh kroz nos dok u sebi ne izbrojite do 10 a onda ga polako potpuno izdišite dok ne izbrojite do 10. Uradite ivi 5 do 10 puta, nekoliko puta dnevno.
