Loboda je biljka koja vodi poreklo iz srednje Azije, a danas se uzgaja širom sveta. U pitanju je lisnato povrće koje je dosta slično spanaću, blitvi ili zelju, ali u našim krajevima ipak nije dovoljno poznato. Loboda je jednogodišnja biljka koja je veoma hranljiva i lekovita, a danas se gaji i kod nas.
Postoji i divlja loboda koja raste kao korovska biljka, pa mnogi i ne znaju da su njeni krupni listovi zapravo jestivi i veoma lekoviti. U nastavku ćete saznati nešto više o lobodi i o njenim lekovitim svojstvima.
Lekovitost i upotreba
Loboda je izuzetno lekovita biljka koja bi svakako trebalo da se nađe na vašem jelovniku. Ona je bogat izvor ugljenih hidrata, skroba, celuloze, proteina i šećera. Što se vitamina tiče, u lobodi najviše ima vitamina A, B1, B2 i C, dok su od minerala u najvećim količinama zastupljeni kalijum, kalcijum, fosfor, magnezijum i gvožđe. Zbog svog bogatog lekovitog sadržaja loboda se dosta ceni kao jestiva biljka, a smatra se da je u Americi loboda jedna od najčešće korišćenih samoniklih jestivih biljaka.
Loboda može da pomogne u prevenciji i lečenju mnogih zdravstvenih tegoba. Pre svega, dokazano je da loboda ima laksativno dejstvo i da može da pročisti creva. Dakle, ako redovno budete konzumirali ovu biljku, više nećete imati problema sa tvrdom stolicom i sa zatvorom. Osim što blagotvorno deluje na celokupan sistem organa za varenje, loboda takođe ima i diuretička svojstva i pomaže u izbacivanju štetnih materija iz organizma. Zahvaljujući vitaminu C, loboda pomaže u jačanju imunog sistema i štiti organizam od bolesti. Osim toga, loboda ima malu energetsku vrednost i sadrži samo 63 kalorije, pa se naročito preporučuje osobama koje žele da izgube višak kilograma. Iako loboda ima mnogo zdravstvenih koristi, ljudi koji imaju problema sa bubrežnim tegoba, trebalo bi da jedu samo malu količinu ove biljke, zbog oksalne kiseline koju može sadržati.
Da bi se mogla koristiti u ishrani, loboda se mora uzgajati organski. Loboda se jede još dok je mlada i dok joj je lišće mesnato i sočno, jer kasnije dolazi do povećanog sadržaja oksalne kiseline u lišću i ne treba ga jesti. Osim što se može jesti sveže, lišće se takođe može namočiti u mlakoj vodi i prokuvati, a možete ga i samleti u prah i dodavati jelima. Dakle, treba jesti mlado sirovo ili kuvano lišće, dok se seme lobode uvek jede kuvano, jer sadrži saponine koji mogu biti otrovni. Sitne crne semenke lobode su takođe veoma hranljive, a sadrže najviše proteina, kalcijuma, kalijuma i fosfora. Nekada se od ovih semenki dobijalo brašno i pravio veoma ukusan i zdrav hleb. Ipak, najbolje je da ove semenke sameljete u mlinu za kafu i da ih dodajete raznim čorbama ili jelima od žitarica. Loboda po ukusu dosta podseća na spanać, a smatra se čak da je zdravija od njega. Od ove biljke se mogu praviti razna jela, kao što su čorbe od povrća i mesa, pite zeljanice itd, a naročito su ukusne pite koje se filuju smesom napravljenom od lobode, jaja i sira. Takođe, možete napraviti ukusne knedle ili pire od lobode.
