Pasulj je jednogodišnja biljka koja pripada porodici mahunarki i i ima veliku hranljivu vrednost. Pasulj se smatra najrasprostranjenijom mahunarkom na svetu, koja je dostupna tokom cele godine i koja se može naći u mnogo različitih sorti. Još od najstarijih vremena pasulj se koristio u ishrani, kako zbog svog prijatnog ukusa, tako i zbog mnoštva zdravstvenih koristi koje ima. Iz Amerike je pasulj donet u Evropu u 16. veku, a danas je popularan u tradicionalnim kuhinjama širom sveta. Kao i za svaku kulturu, za uzgoj pasulj je potrebno obezbediti određene uslove koji će omogućiti kvalitetan prinos.
U nastavku teksta možete saznati nešto više o sadnji i uzgoju pasulja i o tome koji su uslovi neophodni da bi ova kultura ostvarila dobre prinose.
Sadnja pasulja
U našim uslovima pasulj je najbolje saditi u drugoj polovini aprila. Najbolje bi bilo sačekati da dnevne temperature vazduha budu više od 15 stepeni, a da zemljište gde će se pasulj saditi dostigne temperaturu od 10 stepeni. Na taj način će se steći idealni uslovi za setvu pasulja. Seme pasulja se uglavnom seje na 3-5 cm dubine, mada to najviše zavisi od vremena setve, od toga koliko je seme krupno, kao i od tipa zemljišta i od njegove vlažnosti. Pasulj može da se seje ručno u redove ili pomoću mašina. Ukoliko je u pitanju pasulj koji ima krupno seme, biće potrebno oko 100-140 kg/ha, a ako je reč o pasulju sitnog ili semena srednje veličine, onda je potrebno 80-110 kg semena po hektaru.
Pri sadnji pasulja naročito treba voditi računa da se izabere čisto seme dobre klijavosti i odgovarajuće vlažnosti. Preporučuje se da se seme pred setvu tretira preparatom Azotofiksin, koji dokazano povećava prinos pasulja. Za 100 kg semena pasulja biće dovoljno svega 0,5 kg ovog preparata, koji je potrebno rastvoriti u 1 litru vode. Preparat se nanosi na seme neposredno pre setve, a to se vrši u nekoj zamračenoj prostoriji. Nakon toga, seme se izlaže direktnoj sunčevoj svetlosti i na taj način se ubijaju štetne bakterije.
Uzgoj pasulja
Zemljište. Zemljište na kojem će se uzgajati pasulj mora biti plodno, rastresito i bogato humusom. Treba izbegavati zbijena i kisela zemljišta koja imaju visok nivo podzemne vode. Takođe, pasulj nikako ne treba gajiti na zemljištu na kojem je prethodne godine korišćen neki od preparata na bazi aminotriazina, jer ostaci takvih preparata mogu negativno uticati na rast i razvoj biljaka.
Temperatura. Za uzgoj pasulja potrebno je dosta toplote, a najmanja temperatura koja je potrebna za klijanje je između 8 i 10 stepeni, dok temperature ispod 1 stepena mogu uništiti useve. Ipak, temperature ne bi trebalo da budu ni previše visoke, jer može doći do opadanja cvetova.
Navodnjavanje i orošavanje. Redovno navodnjavanje je neophodno za uzgoj pasulja. Pasulj je potrebno navodnjavati u toku celog vegetacionog perioda, a u toku sušnih perioda potrebno je pojačano navodnjavanje. Pravilno navodnjavanje može znatno da poveća prinose. Takođe, i samo orošavanje useva tokom cvetanja ili stvaranja mahuna može pozitivno uticati na prinose. U tom slučaju biće potrebno svega 5 mm vode po hektaru.
Obrada zemljišta. Pre svega, važno je znati da su najbolji predusevi za gajenje pasulja strna žita i okopavine, a sam pasulj kasnije može biti odličan predusev za kulture koje se gaje posle njega. Obrada zemljišta najviše zavisi od preduseva, pa ako je predusev bilo strno žito, onda je potrebno izvršiti zaoravanje strništa. Tek kasnije u jesen pasulj se ore na punoj dubini (30-35 cm), na šta odlično reaguje. Na proleće se zatvara brazda i vrši se priprema pred setvu uz pomoć setvospremača.
Đubrenje. Najpre treba izvršiti hemijsku analizu zemljišta, a za to je važno zadužiti neko stručno lice. Na taj način ćete pružiti biljkama izbalansiranu ishranu i nećete trošiti novac na nepotrebna đubriva. Pošto pasulj pripada grupi leguminoznog povrća koje može da asimilira azot iz vazduha, onda treba birati đubriva koja sadrže manje ovog minerala. Predusev treba đubriti stajnjakom.
Kultiviranje i prihranjivanje. U zavisnosti od potreba, izvode se 2 ili 3 kultiviranja. Kultiviranjem se uništavaju korovi i razbija se pokorica, tako da je kultivaranje najbolje vršiti oko 10 dana nakon nicanja, jer tada su biljke elastičnije i neće se lomiti. Drugo kultiviranje treba kombinovati sa prihranjivanjem zemljišta, a treće kultiviranje se izvodi pre početka cvetanja.
Zaštita. Zaštita kulture od raznih štetočina i bolesti se obavlja uglavnom preventivno, ali najbolje je konsultovati se sa stručnim licem. Ono što je od ključne važnosti jeste da se seje seme koje je zdravo i tretirano fungicidima i da se primenjuje višegodišnji plodored. Takođe, biljke se ne smeju saditi previše gusto da bi moglo da se obezbedi provetravanje i da se ne bi razvile infekcije. Pri pojavi prvih simptoma oboljenja na biljkama potrebno je koristiti fungicide i ostale hemijske mere zaštite, a sve zaražene ostatke biljaka potrebno je uništiti.
U Srbiji se pasulj danas kao čist usev uzgaja na preko 20 000 hektara, a gaji se često i u kombinaciji sa kukuruzom. Kada su združeni usevi kukuruza i pasulja, onda se setva ove dve kulture vrši u naizmeničnim redovima ili u istom redu. Ono što je od velikog značaja pri ovakvom gajenju jeste da se kukuruz ne sme sejati gusto i da se mogu gajiti visoke, ali i niske sorte pasulja. U proseku će biti potrebno oko 50 kg semena pasulja po hektaru. Ipak, združeni uzgoj kukuruza i pasulja se ne preporučuje jer na taj način najčešće dolazi do smanjenih prinosa oba useva, a potrebno je i dosta radne snage pri ručnoj berbi.
