Šta je D vitamin? Vitamin D spada u grupu liposolubilnih vitamina, tj vitamina koji se rastvaraju u mastima a koji se ne rastvaraju u vodi (pored vitamina E, K, A – radi lakšeg pamćenja liposolubilni vitamini označeni su rečju DEKA), te se kao takav može skladištiti u organizmu i stvarati zalihe, za razliku od hidrosolubilnih vitamina koji se rastvaraju u vodi i izlučuju svakodnevno, te se svakodnevno moraju i unositi.
Ono što je bitno da znamo je da se vitamin D u organizam uglavnom unosi u svom neaktivnom obliku gde se zatim prevodi u svoju aktivnu formu – takozvani holekalciferol tj 1,25 dihidroksiholekalciferol ili kalcitriol (D3), koji je neophodan za brojne procese u organizmu, počev od rasta i razvoja kostiju i zuba kod dece, ali i sprečavanja nastanka brojnih bolesti, na prvom mestu rahitisa, pa sve do sprečavanja razgradnje kostiju, tj do smanjenja njihove gustine u odraslih osoba, medicinski nazvano osteopenija i osteoporoza.
Izvori vitamina D
Osnovni izvor vitamina D za naš organizam jeste sunce tj izlaganje kože sunčevim zracima. To naravno ne podrazumeva beskonačno izlaganje suncu na velikim vrućinama i visokim temperaturama, već normalno, umereno izlaganje suncu u bilo kom godišnjem dobu, bez da se „prepečete“ na letnjoj vrelini. Pod uticajem UV zraka, vitamin D se u organizmu pretvara u svoju aktivnu formu koja je važna za mnoge biološke procese i očuvanje našeg zdravlja pre svega.
Dovoljno je, kako naučnici smatraju, izložiti svoje telo, ili makar ruke ili noge suncu 2 puta nedeljno u periodu od 5-30 minuta da biste se obezbedili vitaminom D pa tako prevenirali nastanak brojnih bolesti, ali i izbegli potencijalnu opasnost za nastanak raka kože.
Namirnice bogate vitaminom D
Kada su u pitanju namirnice koje su bogate ovim vitaminom tu pre svega moramo napomenuti mleko i mlečne proizvode, a naročito punomasne sireve, jogurte, kisela mleka, pavlake, dakle fermentisane proizvode mleka koji obiluju kalcijumom koji je ujedno i u pozitivnoj korelaciji sa vitaminom D u organizmu.
Zatim, neizostavna svinjska mast (u 100 grama masti ima preko 2500 IU vitamina D), maslac, puter (margarin). Kao što i primećujete radi se uglavnom o punomasnim proizvodima koji naravno i u maloj ali redovnoj količini adekvatno snabdevaju organizam vitaminom D, bez bojazni da će da prouzrokuju kakve štetnosti.
Nadalje, morski plodovi, riblje ulje, ulje morskih račića, bakalar, losos, tuna, kavijar, školjke obiluju ovim vitaminom pa ako ste ljubitelj istih, to za vas predstavlja jedan veliki plus.
Nadalje, u ne tako velikim količinama, ali ipak se može naći i u kakau, jajima, džigerici, pečurkama, pirinču, tofu siru i brojnim drugim namirnicama biljnog i životinjskog porekla.
Značaj vitamina D za organizam i zdravlje ljudi
Kao što smo već i napomenuli, vitamin D je veoma važan vitamin za pravilan rast i razvoj koštanog sistema i to pre svega kod dece. U tesnoj je vezi u organizmu sa metabolizmom kalcijuma i fosfora koji su takođe veoma važni i učestvuju u pravilnoj izgradnji koštanog sistema. Stoga se u slučaju nedostatka istog kod dece javlja bolest poznatija kao rahitis, ili brojni drugi deformiteti na nivou koštano-zglobnog a samim tim i mišićnog sistema, dok se kod odraslih nedostatak manifestuje smanjenom gustinom kostiju, pojavom osteopenije i osteoporoze kao i češćih preloma.
Vitamin D takođe je važan i za pravilan rast i razvoj zuba, kao i za njihovo zdravlje. U slučaju da u organizmu postoji nedostatak ovog vitamina zubi će biti skloniji karijesu i biće lošijeg kvaliteta i smanjene otpornosti na spoljašnje uticaje.
Takođe, vitamin D neophodan je za jačanje imuniteta (štiti nas od prehlade), za poboljšanje kvaliteta vaše kose i noktiju, za adekvatnu mišićnu funkciju (uključujući i srčani mišić). Mnoge bolesti poput dijabetesa, multiple skleroze, neplodnosti, depresije, raznih tumorskih procesa, mogu biti uzrokovane upravo nedostatkom ovog vitamina.
Nadalje, istraživanja su pokazala da redovan unos dovoljnih količina vitamina D smanjuje rizik od nastanka tumora debelog creva, zatim da može da utiče pozitivno na regulaciju krvnog pritiska, nivoa masti u krvi, kao i na zapaljenske procese u organizmu, a sve to vodi jednom značajnom nivou zaštite od pre svega srčanih slabosti i bolesti.
Potrebe organizma za vitaminom D u zavisnosti od životne dobi i fiziologije organizma
Dnevne potrebe za vitaminom D odrasle osobe do 50tih godina života iznose oko 500 do 800 IU. Svakako da se veće količine preporučuju osobama koje pate od nedostatka vitamina D, koje imaju poremećen metabolizam kalcijuma ili pak fosfora, trudnicama i dojiljama, kao i starijim osobama zbog sklonosti ka osteopeniji i osteoporozi.
Danas pored sunčanja i adekvatne ishrane postoje i brojni drugi načini unosa vitamina D, i to u vidu brojnih dijetetskih suplemenata koji se mogu naći na našem tržištu, a koji su u eri modernizacije i brzog života sve popularniji među starom ali i mlađom populacijom. Iako se dijetetski suplementi danas mogu veoma lako nabaviti i bez recepta, ipak je preporučivo prethodno se posavetovati sa svojim lekarom o njihovoj upotrebi kako ne bi došlo do prevelikog unosa i predoziranja, tj hipervitaminoze vitaminom D (maksimalne dozvoljene dnevne doze ne bi smele da pređu 2000 – 4000 IU).
