Biljka koja nosi naziv Bamija, nekima poznatija i kao Okra, ili zbog svog neobičnog izgleda ploda i kao Čudotvorni gospini prsti, jedna je od najstarijih namirnica za koju se smatra da vodi poreklo iz Afrike, a da je u naše krajeve stigla preko Turske. Pripada porodici slezova (Malvaceae).Bamija je biljka koja je svoje mesto za uzgoj pronašla na obalama Sredozemnog mora, šireći se ka istoku. Na našim prostorima i susednoj Hrvatskoj slabije je poznata, ali je zato u Bosni i Hercegovini i te kako gajena.
Kako je dospela i do evropskog kontinenta, okra je neverovatnom brzinom stigla i do Amerike. Tamo postaje izuzetno poznata i popularna posebno nakon što je bivši američki predsednik Bil Klinton izgovorio čuvenu rečenicu : „Ako želite da me počastite, neka to bude okra“.
Lekovitost bamije
Bamija istovremeno predstavlja i specijalitet i delikates, i hranu i lek. Njena lekovitost, hranljivost i pozitivan uticaj na zdravlje rasprostranjena je u svim delovima biljke, počev od ploda i lista, preko korena pa sve do stabla.
Plod sušene bamije sadrži oko 70% nezasićenih masnih kiselina i čak do 30% proteina. U 100 grama mladih plodova nalazi se blizu 40 kalorija. Ono što je veoma bitno napomenuti jeste da se radi o bezglutenskoj biljci koja obiluje kako vitaminima, tako i mineralnim materijama.
Od vitamina najzastupljeniji su vitamini B grupe kakvi su vitamini B1, B2 i B6, zatim neizostavni vitamin C, kao i provitamin A. Bogata je celulozom, pektinom, eteričnim uljima i brojnim biljnim vlaknima te je kao takva izuzetno lako i brzo svarljiva.
Minerali koji dominiraju u ovoj namirnici jesu kalijum, kalcijum, fosfor, gvožđe, natrijum, kobalt, cink i brojni drugi.
Značaj bamije za zdravlje
Bamija je poznata kao biljka koja je idealna za pravilno funkcionisanje probavnog sistema, dakle želuca i creva. Pored toga što se lako vari, zahvaljujući vlaknima koje sadrži i skrobu koji poseduje u velikim količinama, bamija jeste idealna za regulaciju nivoa šećera u krvi ali i nivoa masti tj holesterola u organizmu.
Biljka je poznata i kao idealna u ishrani trudnica gde zbog obilja hranljivih materija i folata koje poseduje u svom sastavu omogućava da se trudnoća iznese do kraja na kvalitetan način uz rađanje zdravog i jakog ploda.
Poznata je kao biljka koja muškarcima vraća snagu, kao prirodni botox, kao izuzetno kvalitetan afrodizijak. Smatra se da odlične rezultate pokazuje i u terapiji hronične nervoze i depresije. Zaslužna je, smatra se, i za održavanje memorije, kognitivnih sposobnosti, poseduje antioksidantna i antikancerogena svojstva.
Uzgoj bamije
Bamija jeste jednogodišnja biljka koja ima glavni koren koji ide duboko u tlo i sporedne manje korenove koji mogu izbijati i na površinu, tj van zemlje.
Stablo bamije obično je visine oko 1, mada može dostići i visinu od 2 metra. U početku je obično zeljasto, da bi kasnije odrvenilo.
Za svoj uzgoj bamija zahteva temperature oko 20 stepeni. Ne može podneti hladnoću, pa i najmanji mraz može uništiti biljku. Upravo zbog toga, sa setvom bamije kreće se nakon prolećnih mrazeva, onda kada smo sigurni da ih više neće biti.
Bamija ne podnosi kisela zemljišta. Zahteva veće količine vode, pa ju je potrebno adekvatno zalivati. Ne podnosi sušu niti visoke temperature.
Seje se na razmaku od oko 100 cm među biljkama, dok razmak između redova ide i do 30 cm. Dubina na kojoj se vrši setva iznosi oko 3 cm. Ova biljka može se i presađivati, tj saditi iz sadnica koje su prethodno uzgajane u kakvim manjim kontejnerima.
Već oko 2 meseca od sadnje biljka cveta i prvi nedozreli plodovi bivaju spremni za berbu.
Okra u kulinarstvu
U kulinarstvu se ova biljka koristi u sklopu raznih supa, čorbi, kao začin ili dodatak jelu, pohovana, pečena, marinirana. Odlično se kombinuje sa jagnjetinom, ali i bilo kojom drugom vrstom mesa gde služi kao prilog i varivo.
Plodovi ove biljke jesu nalik kakvoj manjoj paprici, zašiljeni, rebrasti, maljavi. Da bi mogao da se koristi čitave godine, plod bamije podleže sušenju, zatim, može se mleti, zamrzavati ili pak marinirati. Oporog je ukusa, pomalo specifičnog, ali je veoma lako svarljiv. Plod se u ishrani upotrebljava isključivo nedozreo, dakle nekoliko dana nakon cvetanja se ubira (3-5 dana) dok se ne formira krupno seme. Iznutra, biljka je mesnata i sluzava, sadrži sitne semenke koje obiluju mastima i belančevinama.
Domaćice je često upotrebljavaju kao dodatak raznim umacima i sosevima jer je poznato da sluz koju okra ispučta prilikom kuvanja ima svojstvo emulgatora tj ima tu osobinu da može da zgusne određenu vrstu sosa, umaka ili zaprške.
Čaj od bamije je poznat već od davnina kao izuzetno lekovito sredstvo za preventivu i terapiju brojnih bolesti i štetnih stanja organizma, osobito kod regulacije problema zvanog gastritis, čir na želucu ili kakvih drugih probavnih tegoba.
Bamija u kozmetologiji
Sve popularnija upotreba bamije jeste i u kozmetologiji, dakle u spravljanju raznih krema bez veštačkih boja, konzervanasa, parabena i drugih aditiva. Bamija u tom slučaju ima svojstvo zatezanja kože, dakle deluje poput botoksa, te se tako koristi kao prevencija prevremenog i preteranog starenja kože, a prirodni botoks koji sadrži pomaže koži da ostane i mekana i glatka i oslobođena štetnog dejstva slobodnih radikala.
Pored krema, kozmetika na biljnoj bazi, tj na bazi okre, može se naći i u vidu sapuna, šampona, tonika ili ulja za negu lica i tela.
