Srce je vitalan organ koga možemo sačuvati između ostalog pravilnim načinom ishrane. Način ishrane igra važnu ulogu u održavanju koronarnih oboljenja (CHD) pod kontrolom. Kornonarna oboljenja predstavljaju najvećeg svetskog ubicu, u Evropi svake godine umre 1 od pet muškaraca i i jedna od 6 žena od nekog od koronarnih oboljenja.
CHD su prouzrokovana arteriosklerozom tj. zadebljanjem sitnih arterija koje snabdevaju krvlju srce, ovo može smanjiti dotok krvi u srce, što prouzrokuje bol poznat pod nazivom angina pektoris. Ukoliko usled zadebljanja neke od arterija koje dovode krv u srce prestane dotok krvi u deo srca koga ta arterija snabdeva ovo prouzrokuje srčani udar.
Od koronarnih oboljenja pate i muškarci i žene a ova oboljenja se češće razvijaju kod starijih osoba, ipak bitna je i genetska predispozicija a rizik se povećeva kod onih koji puše ili se nezdravo hrane hranom bogatom holesterolom, kod ljudi obolelih od diabetesa, sa visokim krvnim pitiskom, gojaznih osoba i osoba koje se slabo kreću.
Holesterol je meka, vosku slična supstanca koja se uglavnom stvara u jetri i onda ulazi u krvotok. Neophodan je za normalno funkcionisanje organizma ali ako ga ima previše povećava mogućnost oboljevanja od srčanih bolesti. Normalna koncentracija holesterola je ispod 5.0mmol/litar. Koncentracija holesterola u krvi zavisi od genetske predispozicije ali u velikoj meri od onoga šta jedete, pre svega od količine i tipa masnoća i namirnica bogatih biljnm vlaknima.
Način ishrane koji pomaže regulisanje holesterola, krvnog pritiska i obezbeđuje srce zaštitnim nutritijentima je:
-Kroz obroke unosite namirnice koje štite srce a to su riba, beli luk, voće i povrće, neglazirane žitarice i koštičavo voće.
-Povećajte unos takozvanih masnih riba kao što je losos, skuša, sardine, haringe i sveža tunjevina, bogate su omega-3 masnim kiselinama koje omogućavaju da srce kuca normalnim ritmom, sprečavaju formiranje nakupina na krvnim sudovima i štite arterije srca od oštećenja.
-Povećajte unos rastvorljivih biljnih vlakana kroz unos ovsa, voća i povrća.
Smanjite unos zasićenih masnoća koje uglavnom potiču iz mesa životinjskog porekla ali ih ima i u puteru, masnim mesima, punomasnim mlečnim proizvodima, kolačima, čokoladi, biskvitim, prženoj brzoj hrani.
Zamenom jedne količine zasićenih masnoća naminicama koje imaju male količine nezasićenih masnoća može da pomogne dobrom odnosu dobrog HDL holesterola i lošeg LDL holesterola u krvi. Dobar izbor je maslinovo ulje, ulje od semenki repe, avokado i voće kao što su bademi, orasi…
Jedite proteine koji potiču od soje jer pomažu da se snizi nivo holesterola u krvi . Za dobar efekat je potrebno 25g soja proteina dnevno npr. jedna čaša soja mleka sadrži 9g proteina.
Jedna čaša nekog alkoholnog pića za muškarce starije od četrdeset godina i žene u menopauzi štiti srce, veće količine alkohola oštećuju sčani mišić, povećava krvni pritisak i potpomažu gojenju.
Preporuke za ishranu
-Jedite makar pet porcija voća i povrća dnevno, ribu jedite makar dva puta nedeljno i jednom nedeljno masnu ribu. Smanjte unos zasićenih masnoća, npr. crvena mesa zamenite mesom pernatih životinja. Jedite jednom dnevno neke namirnice od neglaziranih žitarica…crni hleb, ceralije, braon pirinač…
Održavajte normalnu telesnu težinu, ukoliko imate višak kilograma probajte da ih smanjite, ograničite unos soli, dnevni unos bi trebao da bude 7 grama za muškarce i 5 grama za žene, što pomaže da se smanji krvni pritisak.
