Pošto je ovo vreme sazrevanja vinove loze (vitis vinifera), nije na odmet biti upoznat sa njenim blagodetima. Samo 100 grama svežeg grožđa ima svega 73 kalorije energetske vriednosti, a u suvom grožđu ima čak 269 kalorija. Od minerala u grožđu ima: kalijuma, fosfora, kalcijuma, magnezijuma, sumpora, natrijuma, hlora, bakra, cinka. Pored toga u njemu ima najviše vode. Ko ima manjak navedenih minerala, valja jesti suvo grožđe jer je u njima tri puta veća količina ljudskom organizmu potrebnih minerala. U kožici zrna grožđa ima izobilja hranjive i lekovite materije, zato ljusku ne treba nikako odbacivati.
Poreklo:
Grožđe ima dugačku i bogatu istoriju. Smatra se da je divlje grožđe raslo i u praistoriji, a nađeni su dokazi da je proizvodnja grožđa bila poljoprivredna grana u Aziji 5000 p.n.e. Poput smokve, i grožđe ima bitnu ulogu u biblijskim parabolama, gde je nazvano “plodom vinove loze”. Crteži ovog voća nađeni su i u egipatskim piramidama, među hijeroglifima. Tokom grčke i rimske civilizacije, grožđe dobija još jednu bitnu ulogu, koja je opstala do danas: počinje da se koristi u proizvodnji vina. U 19. veku, jedna vrsta insekta nenamerno doneta iz Amerike zamalo da uništi sve vrste grožđa od kojih se u ovoj zemlji proizvodilo vino. I danas u ovoj zemlji ima mnogo vinograda, kao i u Italiji, Španiji, Americi, Meksiku i Čileu.
Crno grožđe leči zatvor i hemoroide, a koristi se i kod oboljenja jetare, žučne kese, želuca, slezine, mokraćnih kanala i kod niskog krvnog pritiska. Belo grožđe pomaže za snižavanje visokog krvnog pritiska, a dobra je prirodna pomoć i kod zatvora, gihta, reumatizma, debljine, kod oboljenja urinarnog trakta te raznih kožnih bolesti.
Slatko vino) preporučuje se kod plućnih oboljenja i onima koji pate od želučanih tegoba. Kvalitetno suvo vino služi i kao digestiv (za bolju probavu), ali – ne zaboravimo – u umerenim količinama.
Evo kako da koristite grožđe u zdravstvene svrhe:
