Tipičan fast food obrok ima veoma visoku energetsku vrednost. Svaki ovakav obrok ima 2 puta više kalorija od prosečnog obroka iz naše tradicionalne kuhinje.
Prema novijim istraživanjima osobe koje se često hrane ovakvom hranom goje se čak i ako imaju osećaj da ne unose više hrane nego uobičajenim obrokom.
Ljudi ne poseduju sposobnost da prepoznaju hranu bogatu kalorijama. Obično merimo unos kalorija prema veličini porcije hrane, nesvesni da porcija brze hrane uprkos sličnoj veličini, u odnosu na zdrav obrok ima mnogo više kalorija.
Druga opasnost koju krije brza hrana je da ona može da izazove zavisnost sličnu onoj od nikotina ili morfijuma. Istraživanje sprovedeno nad pacovima je utvrdilo da vremenom postaju zavisni od šećera i masnoća koje sadrži brza hrana. Kada su prestali da dobijaju obroke brze hrane eksperimentalni pacovi su zapadali u anksiozna stanja koje je pratila drhtavica i cvokotanja slično simtomima viđenim kod ljudi u zavisničkoj krizi, koji su tek prestali da puše ili uzimaju morfijum. Naučnici smatraju da hrana bogata šećerima i masnoćama stimuliše lučenje hemikalija koje stvaraju osećaj zadovoljstva a promene imaju dugotrajni efekat slično kao kod drugih vrsta zavisnosti.
Dugotrajnim unošenjm brze hrane koja izaziva osećaj zadovoljstva menja se ispoljavanje gena usled čega nastaje zavisnost od ovakvog tipa hrane.
Postoje naučnici koji se ne slažu sa ovakvom teorijom, oni jednostavno smatraju da obrok brze hrane izaziva samo brz porast nivoa šećera u krvi i njegov nagli pad što je uzrok prirodne želje za uzimanjem sličnog takvog obroka, prema njima krivac je nagli pad koncentracije šećera u krvi a ne zavisnost.
