Gastritis nije specifična bolest, odnosi se obično na nekoliko različitih stanja koja sva imaju za rezultat nespecifične upalne promene želutca. Može biti prouzrokovan unošenjem preterane količine alkohola, dugotrajnog korišćenja nestereoidnih antizapaljenskih lekova kao što su aspirin i ibuprofen, ili infekcijom bakterijama, najčešće ga izaziva Helicobacter pylori. Ponekad se može razviti posle velikih operacija, povreda, zadobijanja opekotina ili snažnih zapaljenskih procesa.
Simptomi gastritisa koji su često veoma umereni i kratkotrajni su: pekući bol u gornjem delu stomaka koji može ili da se pojača ili smanji posle uzimanja hrane, mučnina, gubitak apetita, podrigivanje ili stomačni vetrovi, osećaj nadutosti posle obroka.
Gastritis koji se iznenada pojavljuje (akutni gastritis) je obično praćen kombinacijom mučnine i pekućeg bola u gornjem delu stomaka, dok hronični gastritis koji se razvija postepeno obično karakteriše tup bol, osećaj nadutosti i gubitak apetita posle nekoliko zalogaja.
Gastritis je često lako pomešati sa nekim drugim oboljenjima koja daju slične simptome. Gastroenteritis – često nazivan stomačnim gripom koji nastaje usled virusne infekcije a simptomi koji ga prate su proliv, grčevi u stomaku, mučnina i povraćanje i loše varenje. Obično prolazi za nekoliko dana za razliku od gastritisa koji obično duže daje simptome.
Gorušica – prati je osećaj pekućeg bola iza grudne kosti najčešće odmah posle obroka. Pojavljuje se kada se stomačne kiseline nađu u ezofagusu koji povezuje jednjak i želudac.
čir na želutcu – ukoliko je pekući bol u želutcu stalan i oštar, koji se često pogoršava noću ili kada je stomak prazan najčešće ukazuje na čir na želutcu. Uzroci čira i gastritisa mogu da budu isti a najčešće ih izaziva bakterija H. pylori i ove dve boljke mogu da prethode jedna drugoj.
Neulcerozna dispepsija koju karakteriše loše varenje i ne mora da bude simptom bolesti. Tačan uzrok nije poznat ali se može javiti usled stresa, preterivanja u prženoj, začinjenoj i masnoj hrani usled koje nastaje bol u gornjem delu stomaka, podrigivanje i stonačni vetrovi i mučnina koje karakterišu ovo stanje.
U želutcu započinje varenje hrane pokretima snažnih mišića kojima se hrana meša i usitnjava i istovremenim lučenjem žlezda koje se nalaze u zidu želutca i luče gastrične sokove koje sačinjavaju enzimi i stomačne kiseline. Jedna od njih hlorovodonična sona kiselina je toliko kaustična da može da rastvori gvozdeni ekser. Tkiva želutca su zaštićena od korozivnih kiselina mukoznom bikarbonatnom barjerom kojom je obložen. Gastritis se razvija kada su ove i druge zaštitne barjere oštećene usled čega se javlja zapaljenje tkiva želutca.
Najčešći uzrok je infekcija bakterijom Helicobacter pylori , smatra se da se prenosi sa čoveka na čoveka oralno – fekalnim putem ili se unosi kontaminiranom hranom ili vodom. Ljusi se inficiraju najčešće još u etinjstvu a ova infekcija može da ih prati čitavog života. Mukozni zaštitni omotač želutca može da oštete neki lekovi kao što su aspirin i ibuprofen, preterano i dugotrajno uzimanje alkoola , stres, snažne infekcije, operacija, autoimuna oboljenja.
Skoro svako tokom života makar jednom doživi probleme sa varenjem. Većina stomačnih problema su kratkotrajna i prolaze bez posledica i ne zahtevaju lekarsku pomoć. Ukoliko simptomi gastritisa traju nedelju dana ili duže treba da se obratite lekaru. Lekaru se treba hitno obratiti ako stomačne probleme prati povraćanje krvi ili krv u stolici.
Ne lečen gastritis najčešće vodi pojavi čira na želutcu a neke forme hroničnog gastritisa povećavaju rizik od nastajanja raka, pogotovo ako je praćen istanjivanjem tkiva želutca i promenama u ćelijama tkiva.
