Osim sto je veoma hranljiv, karfiol pomaže u detoksikaciji organizma. Čuva zdravlje celokupnog kardiovaskularnog sistema, a dokazano je efikasan i u prevenciji raka. Zbog malog broja kalorija i obilja vlakana idelan je za držanje dijete.
Ova super namirnica iz porodice krstačica trebala bii se naći svakodnevno u našoj ishrani jer je izuzetno korisna i zdrava. Obiluje vitaminima, mineralima, dragocenim antioksidansima i ostalim važnim fitohemikalijama.
U nastavku članka saznajte kako spremiti karfiol na više različitih načina i za šta je sve dobar. Ostanite sa nama.
Sastav i nutritivna vrednost karfiola
Ovo ukusno povrće pripada porodici kupusa i u ishrani se koristi od davnina. Može se naći u raznim bojama sa žutim ili ružičastim cvetovima, ali se ipak najviše koristi beli karfiol. Ova namirnica ima specifičan miris, bogata je proteinima, biljnim uljima, šećerom i mineralnim sastojcima.
Kakav je njegov sastav?
U svom sastavu ima najviše kalijuma, fosfora i sumpora. Od ostalih minerala zastupljeni su bakar, mangan i magnezijum, te se obavezno preporučuje u ishrani hipertoničara. Dragocen je izvor vitamina C – u 100 g ima čak 80 odsto preporučene dnevne doze ovog vitamina. Osim njih prisutan je i vitamin K kao i vitamini iz B kompleksa. Pantenonska kiselina, niacin, piridoksin, tiamin i dr.
Koliko kalorija sadrži u 100 grama?
Ukoliko se pitate u kojoj meri karfiol kalorije sadrži, slede dobre vesti za vas. Ovo povrće važi za niskokaloričnu namirnicu – u 100 g nalazi se svega 26 kcal. Stoga je idealna namirnica za sve vas koji planirate smršati ili držati dijetu. U istoj količini pronaćićete i 2 grama vlakana, koja su veoma značajna za dobru probavu.
Obiluje hranljivim zaštitnim materijama i jedna je od najvažnijih namirnica koje treba uvrstiti u svakodnevni jelovnik.
Lekovita svojstva karfiola i dobrobiti po zdravlje
Štiti od raka
Zahvaljujući aktivnim materijama kao što su glukozinat, tiocijanat i sulforafan, karfiol deluje preventivno kod najtežih bolesti. Naročito kod raka dojke i ostalih oblika karcinoma. Osim toga, mnoga istraživanja su pokazala čudotvorne moći karfiola u slučaju tumora pluća, debelog creva, bešike i jajnika.
Hranljive materije u ovoj namirnici bogate su antioksidansima koji povećavaju aktivnost enzima uključenih u detoksikaciju kancerogenih materija. A znatne količine magnezijuma štite od oksidativnog stresa, čime se sprečava razvoj raka.
Čuva srce i sprečava kardiovaskularna oboljenja
Pošto je izuzetno bogat vitaminom C i folnom kiselinom, preporučuje se karfiol za zdravlje srca. On sprečava razvoj brojnih kardiovaskularnih oboljenja. Reguliše nivo homocisteina, amino-kiseline rizične za srčani mišić.
Brojna istraživanja potvrdila su da hranljive materije u karfiolu štite od hipertenzije, ateroskleroze, moždanog udara i infarkta. On poboljšava protok krvi te održava normalan nivo krvnog pritiska.
Dragocen je izvor vitamina K, koji ima važnu ulogu usled zgrušavanja krvi. Nedostatak ovog vitamina može izazvati krvarenje. Ukoliko organizam nema dovoljne količine istog, mehanizmi koji zaustavljaju kalcifikaciju krvnih sudova mogu postati neaktivni.
Pospešuje izbacivanje toksina i štetnih materija
Pored antioksidativnog dejstva, karfiol kao lek igra veoma važnu ulogu u čišćenju organizma i detoksikaciji. Konzumiranje ovog povrća pomaže izbacivanje štetnih materija nastalih taloženjem usled loše i nezdrave ishrane.
Uprkos činjenici da povećava apetit, ova niskokalorična namirnica preporučuje se u ishrani osoba koje se žele rešiti viška kilograma. Svako ko planira dijetu treba je imati na svojoj trpezi.
Karfiol je naročito blagotvoran za pripadnice lepšeg pola koje ulaze u menopauzu, jer ublažava tegobe. Takođe, dobar je i za muškarce koji imaju problema s prostatom. Uz to ima i jaka afrodizijačka svojstva.
Hrani mozak i poboljšava koncentraciju
Zahvaljujući vitaminu B8 ova namirnica blagotvorno deluje i na zdravlje mozga. Tokom jednog istraživanja učesnici
koji su konzumirali karfiol pokazali su bolje performanse. Ovo je utvrđeno na testovima opšteg znanja, funkcija, senzorne i perceptivne brzine.
Ne bacajte njegove listove
Zeleni listovi karfiola hrskavi su i imaju blagu aromu, te se mogu koristiti redovno u ishrani. Sadrže velike količine minerala kalcijuma i gvožda. Mogu se konzumirati sirovi i kuvani, bez gubitka ovih minerala.
Važna napomena!
Nikako ga ne bi trebale jesti osobe koje imaju poremećaje u varenju, bolesti želuca i creva. On može zbog velikog sadržaja celuloze otežati varenje i izazovati druge neprijatnosti.
Karfiol recepti za ručak
Za jela od karfiola postoje brojne recepture, mi ćemo vam ovom prilikom predstaviti neke od najpopularnijih.
Zapečeni karfiol sa sirom
Potrebni sastojci:
1 veća glavica karfiola,
2,5 dl neutralne pavlake,
4 jajeta,
200 g trapista,
3 čena belog luka,
morska so,
biber,
maslinovo ulje.
Priprema jela:
Karfiol dobro operite i razdvojite na cvetove. Potom iste blanširajte u slanoj vodi nekih 10 minuta. Ocedite dobro i poredajte u vatrostalnu činiju. Beli luk sitno iseckajte pa pospite preko njega. U posudi za mešanje umutite jaja i pavlaku, dodajte so i biber te promešajte. Trapist sir sitno izrendajte pa pomešajte s jajima, a zatim prelijte preko svega. Pecite u prethodno zagrejanoj rerni na 180°C dok jelo ne dobije zlatnu boju.
Ovako pripremljen zapečeni karfiol sa sirom ima izvanredan ukus i odličan je izbor za lagani ručak.
Štapići s karfiolom
Potrebno:
glavica karfiola,
jedno jaje,
šolja sitnog sira,
1 kašičica morske soli,
peršunov list.
Priprema štapića:
Karfiol razdvojite na cvetove i kratko blanširahte u zasoljenoj vodi. Potom procedite, stavite u blender i miksajte lagabno dok se ne dobije kompaktna smesa. U posebnoj posudi umutite jaje, sir i sitno iseckan peršun, a zatim dodajte karfiol pa dobro promešajte varjačom. Smesu prespiteu pleh obložen papirom za pečenje i pecite u rerni na 200°C dok ne porumeni. Na kraju ga isecite na štapiče.
Pire od karfiola
Potrebno:
glavica karfiola,
kilogram krompira,
2,5 dl mleka,
malo putera i so.
Kako skuvati karfiol?
Kuvajte ga u slanoj vodi dok ne omekša. Posebno ogulite krompir, isecite ga na kockice i skuvajte.
Stavite ga u dublju posudu i izgnječite ili izmiksajte štapnim mikserom. Zatim posolite, dodajte malo putera i mleko pa dobro promešajte.
Krem čorba od karfiola recept
Sastojci:
glavica karfiola,
jedan manji brokoli,
2 šargarepe,
srednji krompir,
glavica crnog luka,
2,5 dl mleka,
kašika brašna,
ulje,
so,
biber,
peršunov list.
Priprema jela:
Karfiol i brokoli isecite na komadiće pa lagano blanširajte u slanoj vodi. Crni luk sitno iseckajte i propržite na
malo ulja. Dodajte povrću i kolutove šargarepe, nalijte sve vodom i kuvajte dok ne omekša. Potom pridodajte i krompir iseckan na kockice, nalite sa 7 dl vode i kuvajte lagano.
Nakon toga sklonite jelo s ringle i štapnim mikserom izmiksajte. Brašno razmutite u mleku i sipajte u izmiksano povrće, posolite, pobiberite i kuvajte još pet minuta. Pre služenja krem čorba od karfiola se obavezno posipa sitno iseckanim peršunom.
Fenomenalne ćufte od karfiola
Potrebno:
glavica karfiola,
250 g pirinča,
4 čena belog luka,
so,
biber,
peršunov list.
Priprema
Glavicu skuvajte u vodi i potom je sitno iscekajte. Posebno skuvajte pirinač i sjedinite ga s karfiolom. Beli luk sitno iseckati pa pomešajte ga sa njima. Pobiberite i posolite jelo i dodajte sitno iseckan peršun te lagano promešajte varjačom. Sa pripremljenom smesom pravite ćufte i redajte h u pleh obložen papirom za pečenje.
Pecite na 180°C dok ne porumene.
Kombinacija sa spanaćem
Sastojci:
srednja glavica karfiola,
pola glavice kupusa,
1,5 šolja spanaća,
maslinovo ulje,
morska so,
biber,
pola limuna.
Priprema:
Karfiol razdvojite na cvetove, a kupus iscecite na trake i stavite sve u zagrejano maslinovo ulje. Poklopite i na tihoj vatri dinstajte 15 minuta. Potom pridodajte spanać, pospite limunovim sokom, zosolite i pobiberite. Kuvajte još 15 minuta poklopljeno.
Preporučujemo vam i jedan naš raniji članak o zdravstvenim prednostima spanaća.
Drugima se dopalo i ovo:
