Neke masnoće brže goje od drugih čak i kada im je slična kalorijska vrednost. Ovo je otkriće grupe istraživača, koje je pokazalo da trans masne kiseline koje se najčešće nalaze u brzoj hrani brže doprinose sticanju masnih naslaga. Oni koji dnevno unose hranu bogatu trans masnim kiselinama imaju 30% veći obim oko stomaka nego oni koji unose sličnu količinu kalorija ali od namirnica koje imaju različite masnoće.
Trans masne kiseline se već smatraju štetnim jer je poznato da povećavaju nivo lošeg holesterola, što utiče na pojavu srčanih oboljenja. Ali kada se razmišlja o gojaznosti onda se generalno smatra da trans masne kiseline, zasićene i nezasićene masnoće isto deluju na povećanje telesne težine jer su slične kalorijske vrednosti.
Studija je doprinela da se ovo mišljenje promeni, prema njoj trans masne kiseline potpomažu gojaznost više od drugih masnoća. Krenula se od pretpostavke da masne kiseline nisu samo bogate kalorijama, različite vrste masnih kiselina , koje se ugrađuju u ćelijke membrane, imaju širok dijapazon efekata na organizam pored toga što deluje na holesterol .
Trans masne kiseline nastaju dodavanjem hidrogena u ulja, kako bi se povećala njihova dugotrajnost i konzistencija, pa su se ovakva ulja počela široko da koriste u industriji hrane npr. kod namirnica prženih u dubokom ulju, raznoraznih grickalica.
Eksperiment je izvršen nad majmunima koji su podeljeni u dve grupe, jedna grupa je hranjena hranom u kojoj je bilo 8% hidrogenizovanog sojinog ulja ( što bi bilo kod ljudi ekvivalentno jednom čizburgeru i porciji pomfrita dnevno), dok je druga grupa majmuna hranjena hranom u kojoj je bio isti procenat masnoća ali različitog hemijskog sastava.
Posle šest godina ovakve ishrane majmunima su skenirane arterije ali ono što je tada iskrslo je da su majmuni hranjeni trans masnim kiselinama dobili 7% u težini, dok je druga grupa dobila 2% , takođe je prva grupa imala za trćinu više masnih naslaga oko stomaka u poređenju sa drugom grupom.
Ovo istraživanje je takođe pokazalo da su majmuni hranjeni trans masnim kiselinama imali veću koncentraciju glukoze u krvi i da su mnogo više rezistentni na insulin od druge grupe majmuna, što je ukazivalo da su na dobrom putu da dobiju dijabetes.
Ovakva istraživanje bi moglo da potstakne istraživanje kod ljudi koji ishranom unose puno trans masnih kiselina, što najverovatnije doprinosi pojavi dijabetesa i dobijanju na težini ali je teško razdvojiti efekte trans masnih kiselina u odnosu na ostale svakodnevne namirnice.
Teorije da trans masne kiseline direktno stimulišu pankreas da stvara više insulina što za uzvrat organizam čini rezistentnim na ovaj hormon, druga da kada se trans masne kiseline umetnu u ćelijsku membranu na neki način sprečavaju da ćelija normalno reaguje na insulin ne objašnjavaju kako one utiču na povećano salo oko stomaka.
Kako god one delovale, pripisan im je uticaj na prekomerno gojenje, pa su ih u Nemačkoj izbacili iz procesa pravljenja prerađevina, što su uradile i mnogi proizvođači hrane u US u trenutku kada je Americka administracija za lekove i hranu naredila da se obavezno ističe da ih ima u hrani u spisku sastojka. Ipak su i dalje zastupljene pre svega u brzoj hrani.
