Pistaći su bogati kalijumom (koji reguliše balans telesnih tečnosti), fosforom (koji pomaže u izgradnji kostiju i zuba) i magnezijumom (koji je važni element u očuvanju telesne energije). Dobar je izvor vitamina B6 (pomaže u metabolizmu i adsorpciji proteina) i tiaminom (potstiče energiju i normalan apetit).
Ima relativno nizak sadržaj kalorija u odnosu na drugo koštičavo voće, bogat je biljnim vlaknima i ima nizak nivo zasićenih masnoća. Dobar je izvor proteina. U 100g pistaća ima 567 kalorija, 46g masnoća, 21g. proteina, 10g vlakana.
Kao većina drugih koštičavih voćaka, pistaći smanjuju rizik od srčanih oboljenja, smanjujući nivo holesterola u krvi. Jednom od novijih studija je obuhvaćeno 10 pacijenata sa umereno povećanom količinom holesterola u krvi. Oni su tri nedelje unosili 20% kalorija kroz unos pistaća. Tokom eksperimenta kontrolisana im je telesna težina, krvni pritisak, nivo totalnog holesterola u krvi, LDL, HDL holesterol, nivo triglicerida u krvi. Nakon tri nedelje modifikovanog načina ishrane zabeležen je pad u totalnoj količini holesterola (p<0.04), zabeležen je veći pad koncentracije takozvanog lošeg holesterola, dok se koncentracija dobrog holesterola i triglicerida neznatno smanjila. Vrednost krvnog pritiska je ostala konstantna kao i telesna težina.
Sadrži antioksidanse u formi fitohemikalija pre svega vitamine A i E-gama tokoferol. Ovi biljni nutritijenti smanjuju rizik oboljevanja od hroničnih oboljenja uključujući i raka.
S obzirom na visok sadržaj proteina i masnoća ne treba jesti više od 18g pistaća, što je oko 30 komada, ne češće od četiri puta dnevno.
