Kuva i piše:
Jelena Cocco
Ovih dana je post. Ja ga ne postim, ali koristim priliku da se odmorim od mesa. Inače nisam veliki ljubitelj mesa, tako da mi ovo baš dobro dođe. Takođe, ovde u Monci su počele vrućinčine, što znači 25 stepeni na skali, a zbog vlage osećaj kao da je 35. Plus, ovih dana imam neke nenormalne rokove i poslove tako da gledam kako znam i umem da organizujem obroke što brže, za što više dana, a i da bude zgodan za poneti.
Ovaj ručak je baš takav. Od ove količine dobiju se 3 porcije, 1 ide u zamrzivač za neki drugi put, dve idu u teglu i pravac u frižider. Jer njoke u paradajz sosu su dobre vruće, ali su hladne još bolje! Oni koji ne poste i nisu izašli van restrikcije ovakvo jelo mogu za doručak uz dodatak, recimo, mocarele.
Potrebno je:
- 250 gr skuvanih leblebija
- 5 kašika aquafabe (voda u kojoj su se kuvale leblebije, ili ona iz tegle ako kupujete skuvane)
- 4 kašike mlevenog susama (može i badema, suncokreta ili bundeve)
- 5 kašika brašna od leblebija
Leblebije očistite od ljuspica tako što ih stavite u veću činiju punu hladne vode i trljate među dlanovima. Trebalo bi da se vrlo lako odvoje i isplivaju na površinu. Pokupite ljuspice i procedite leblebije.
Poručite knjigu “Posna hrono kuhinja”: Ideje za post, za vegeterijance, za one koji uz meso žele i nove ukuse
Leblebije prvo usitniti u blenderu, zatim dodati aquafabu i mleveni susam. Prebaciti u činiju, dodati brašno od leblebija i rukom doraditi testo. Praviti valjuške veličine ćevapa, prevući ih preko daske za njoke da se dobiju urezi, ili preko viljuške isto je. Iseći svaki na tri dela.
Kuvati u slanoj vodi jako kratko i pažljivo izvući. Pošto nema glutena u igri, vrlo su nežne.
Tako kuvane ređam u teglu: red sosa od paradajza, red njoki, red crnih maslina i opet redom dok ne završite.
Za sos od paradajza je potrebna velika tegla paradajza (ili dve konzerve pelata), jedan veliki crveni luk, dva cena belog luka. Luk prodinstati dok ne postane staklast na jednoj kašiki maslinovog ulja i vodi, pred kraj dodati sitno seckan beli luk, dodati paradajz i vode da se paradajz ukuva. Skuvan je kad dobijete gust sos i paradajz tako mekan da ga viljuškom možete usitniti. Ja na kraju dodam kašičicu soli od celera i puno svežeg origana.
Da li želite da dobijate notifikacije sa bloga “Hrono kuhinja”?
I to je to. Ako ovaj ručak nosite na posao, izbegnite belo tog dana, ipak je ovo paradajz sos. 😊
Prijatno.
P.S. Ako nećete da ih jedete u paradajz sosu, možete i sa pesto sosom (samo bez sira), ili sa muhamara sosom , ili sa sicilijanskim pestom, ili pestom od tikvica (bez sira) , ili nadjite već šta vam prija.
