Kuva i piše:
Milica Jović
Obožavam italijanska peciva, ćabatu posebno, i kad god sam je kupovala, želela sam sve ukuse da spojim u jedan, jer se mahom prodaju samo sa maslinama ili samo sa sušenim paradajzom ili začinima.
Kad bih kupila sve, bilo bi mnogo da ih pojedem odjednom, a za jedan ukus ne mogu da se odlučim, tako sam došla na ideju da napravim ćabatu sa svim meni dragim ukusima, a da ona bude hrono, sa dozvoljenim brašnom i bez kvasca, a da bude rupičasta i meka.
Poručite knjigu “Posna hrono kuhinja”: Ideje za post, za vegeterijance, za one koji uz meso žele i nove ukuse
E, baš mi se posrećilo! Valjda sam postala toliko vešta, da mi uspeva iz prve ili sam samo imala sreće, prosudite sami..
Sastojci:
- 200 gr ražanog crnog brašna ili integralnog dva puta prosejanog
- 100 gr speltinog crnog mekog brašna
- 100 gr zelenih masnina bez koštice iseckanih
- 3 čena belog luka sitno seckana
- 2 kašike seckanog sušenog paradajza
- 1 kašika ruzmarina
- 3 kašike ulja (ja sam stavila maslinovo koje mi je ostalo od sušenog paradajza)
- 300 ml tople kisele vode
Dobro promešati i ostaviti prekriveno oko 10 sati. Nakon toga dodati jednu kašičicu soli i jednu kesicu praška za pecivo, dobro promešati.
Na veći pleh staviti pek-papir i po njemu posuti ražano brašno, sipati masu koja je žitkija na pleh u obliku vekne ili bageta, posuti brašnom i staviti u prethodno dobro zagrejanu rernu na 250°C 20 minuta, zatim smanjiti na 200 °C još 10 minuta.
Izvaditi da se prohladi i slobodno jesti vruću jer nije gnjecava, divno se seče, mada bi bilo poželjno da se kida kao prava ćabata, mekana je i sočna. Prijatno!
