Kuva i piše:
Jelena Cocco
Mom bratancu Nikoli je pre par dana bio šesti rodjendan. Znala sam da je lajavi krelac, ali ovoliki…
Ukratko, ovako je trajao naš razgovor:
- Ciao Nikola! Buoncompleano!
- Ćao, ko je to?
- Nikola, ne zezaj, znaš da je tetka…. (ču se pozadinski glas mog brata)
- O, ćao tetka!
- Srećan rodjendan Nidžo! Uši ti vučem na zimu kad dodjemo!!!
- Pa baš i ne moraš….
- Ajd’ dogovorićemo se… Šta se radi?
- Evo ništa, večeram.
- Jel’ ima neka torta? Da dodjem?
- Vi ako vam se jede torta, napravite sami koju hoćete, pa je jedite!!!!
- Nikola, daj mi taj telefon, zadaviću te!!!!!…. E, izvini, znaš da je lajav….
- Ma ok… reci svom sinu da je upravo prokockao vespu za 18-i rodjendan….
I tako.. pošto sam već dobila „carteblanche“ pade mi na um da pravim ovu tortu.
Odmah da se razumemo, ova torta nije kao naše torte, sa 100 jaja, 12 kora, 5 kremova i 10 čokoladnih bananica unutra. Više me podseća na one kolače sa voćem koje je moja baba (a verujem i mnoge vaše) pravila nedeljom. No ovde se takav kolač zove tortom, a kud svi Italijani, tu i mali Giovanni.
Da li želite da dobijate notifikacije sa bloga “Hrono kuhinja”?
I još, ona je 100% hrono, pa još i zdrava, a onda i veganska i glutenfree. I cela moja da je pojedem, kako je već objasnio laprdavipodmladak.
Klasična torta sa jabukama ima status kulta u Italiji. Jede se za doručak ili užinu. I pravi se od severa do juga. Bez izuzetaka. Mogu da se promene dodaci, čime već koji deo raspolaže – od lešnika u Pijemonteu, do badema i pinjola na Siciliji. Ali ćete je uvek naći, u svakoj poslastičarnici, baru, kućnom kredencu gde se sakrivaju kolači.
Moj apsolutni favorit do sada je bila u kombinaciji sa lešnicima, ali ova danas briše sve postojeće klasifikacije.
Potrebno je:
- 3 kašike chia semenki
- 300 ml vode
- 100 gr putera od badema
- 2 kašike agava sirupa, plus
- 1 kašika kokosovog šećera (za posipanje)
- 100 gr mlevenih oraha, plus
- 25 gr mlevenih oraha za posipanje
- 1 kesica šafrana u prahu
- 3 srednje jabuke (slatkasto kiselkaste)
- Pola limuna
Chia semenke potopite u vodu i ostavite sa strane. Jabuke oljuštite, očistite od semenki i peteljke i isecite svaku na 16 kriškica i poprskajte ih limunovim sokom da ne oksidiraju. Dok chia semenke bubre, umutite puter od badema, agavin sirup i šafran u glatku masu. Ako nemate pri ruci šafran u prahu, nego onaj u fronclama, oduzmite od 3dc vode jednu kašiku pa u nju potopite dobar prstohvat tog šafrana. On je malo slabiji od ovog u prahu, pa treba malo više (ali je jeftiniji, te na kraju dodje na isto). Dodajte u to i mlevene orahe i dobro umutite. Kad chia semenke nabubre, štapnim mikserom ih dobro sameljite, pa dodajte u smesu putera i oraha. Tad uzmite onu žicu za mućenje jaja i mutite dok smesa ne postane glatka i svetlo žuta. Kako vreme odmiče dok mutite, šafran u smesi će dolaziti do izražaja svojom bojom. I bez brige, ne oseća se mnogo u torti, samo onako pozadinski, zagolica nepca.
Masu izručite u pleh obložen pek papirom promera 26 cm, ili neki kockasti 15×30 , ili sličnih dimenzija, tako da testo bude 1 cm debljine. Poredjajte jabuke po njemu, pospite orasima i šećerom od kokosa. Pravac zagrejanu rernu na 200 stepeni 30 min. Posle tog vremena isključite rernu, a tortu ostavite unutra sve dok se rerna ne ohladi potpuno.
Sve što ostaje je da joj nadjete mesto i sakrijete od ukućana, toliko je dobra.
Prijatno! A sad me izvinite, idem da vidim koliko pari cipela može da se kupi umesto vespe. 😊
