Kuva i piše:
Ana Ćubela
Svuda prođi, kući dođi – kaže stara poslovica. Tako je i kod mene, koliko god da volim da putujem, istražujem, upoznajem, toliko volim da se vratim u svoj balon, mojim ritualima i navikama.
A to, između ostalog, znači rano ustajanje, po mogućstvu po danu. Iako smo imali fantastično vreme u Grčkoj, kao i more, na Lefkadi u septembru sunce jako kasno izlazi i rano zalazi. Pojavi se tek oko 7:30 ujutru i nestane na većini ostrva već do 19 uveče. Pa rano ustajanje i nije zabavno – gledaš u mrak.
A sa ranim ustajanjem ide i petljanje po kuhinji, kao i fotografisanje. Prvi lebac je pao. Više lepinja, neka vekna, nego pravi hleb. Ali je bio dobar.
I ovo je jutarnja gimnastika 😇 #morning #food #foodblogger #foodpics
A post shared by Ana Cubela (@hronokuvarica) on Sep 26, 2018 at 10:30pm PDT
Potrebno vam je:
- 200 gr ražanog brašna
- 1 ravna kašika čia semenki
- Prstohvat ili dva morske soli
- 2 pune kašičice praška za pecivo
- 200 ml vode
- 2 manje kašike maslinovog ulja
- Listići putera (toliko da pokrijete površinu)
U činiji pomešajte brašno, so i čia semenke, pa dodajte vodu. Sve još jednom lepo promešajte i ostavite da stoji minimum tri sata. Za to vreme će čia semenke nabubreti i pokupiti vodu pa će smesa biti gušća i dosta elastična.
Da li želite da dobijate notifikacije sa bloga “Hrono kuhinja”?
Tada dodajte ulje i prašak za pecivo pa sve domro umešajte u smesu. Unesite se u to da bi se prašak za pecivo ravnomerno rasporedio. Nakon toga možete da istresete smesu na još malo brašna i dodatno zamesite testo, ali sam ja htela da bude mekše, pa sam smesu istresla direktno na pek papir koji sam stavila u pleh. Mokrim rukama sam formirala veknu. Tanku.
Zadnjim delom kašike sam napravila plitke rezove po ražanoj vekni, pa tanko, tanko isekla listiće putera i ppbacala po površini. Kada izvadite stegnut puter iz frižidera to nije nikakav problem.
Stavila sam je u zagrejanu rernu i pekla desetak minuta na 220 stepeni. Ali mi se malo žurilo, a nisam želela da ostane živkasta unutra, pa sam isprobala opciju 4D vreo vazduh. Još nisam sasvim istražila ovu Bosch-ovu rernu, nisam imala vremena da se detaljno upoznam sa uputstvom, pa isprobavam ovako, po sistemu – a da vidim šta će da bude.
Još desetak minuta na 205 stepeni i bila je gotova. Lepo se zarumenela i ništa se nije lepilo za čačkalicu kada bih je izvukla iz vekne. Prebacila sam u suvu krpu i ostavila do jutra.
I bila je odlična, rupičasta i ukusna.
Isprobajte.
