Hronična opstruktivna bolest pluća se karakteriše ograničenjem protoka vazduha koje nije potpuno reverzibilno. Ograničenje protoka vazduha je obično progresivno i udruženo s poremećenim imflamacijskim odgovorom pluća na štetne čestice ili gasove.
U ovoj definiciji se ne koriste termini hronični bronhitis ( koji se definiše na osnovu postojanja kašlja i stvaranja sputuma tokom najmanje 3 meseca u dve uzastopne godine) i emfizem ( definiše se kao destrukcija alveola i koji predstavlja patološki termin).
Simptomi HOBP uključuju:
Kašalj
Stvaranje sputuma
Dispnoju (otežano disanje) pri fizičkom naporu
Epizide pogoršanja ovih simptoma su česte. Hroničan kašalj i stvaranje sputuma često prethodi mnogo godina azvoju ograničenja protoka vazduha, iako se u svih osoba koje kašlju i iskašljvaju neće razviti HOBP.
Faktori rizika: Šta izaziva HOBP?
Pušenje duvana: Najvažniji faktor rizika za HOBP je pušenje cigareta, lula, cigara ili neki drugi način pušenja duvana.
Drugi utvrđeni razlozi su prašina i hemikalije na radnom mestu, zagađenje u zatvorenom prostoru nastalo od upotrebe bioloških goriva za zagrevanje i kuvanje u slabo provetrenim prostorijama, zagađenje vazduha na otvorenom prostoru mada specifična uloga udisanja čestica iz zagađenog vaduha u izazivanju HOBP još nije u potpunosti jasna. Pasivno pušenje cigareta takođe doprinosi respiratornim simptomima i HOBP.
Dijagnostikovanje HOBP
Dijagnozu HOBP treba razmotriti kod svake osobe sa karakterističnim simptomima bolesti i podatkom izloženosti faktorima rizika za bolest, posebno pušenje cigareta.
Ključni indikatori za razmatranje dijagnoze HOBP su: hroničan kašalj koji se javlja povremeno ili svakodnevno, često postoji tokom celog dana, retko samo noću, hronično stvaranje sputuma, ponovljene epizode akutnog bronhitisa, dispnoja koja može biti progresivna, perzistetna, pogoršava se tokom fizičkog napora, pogoršava se tokom respiratornih infekcija.
Dijagnoza treba da se potvrdi spirometrijom. Spirometrija je jednostavan test kojim se meri količina vazduha koju bolesnik može da izduva – forsirani vitalni kapacitet (FVC) i vreme koje je potrebno za to FEV1 – forsirani ekspirijumski volumen u prvoj sekundi. Izračunava se odnos FEV1/FVC. Spirometrijski rezultati se izražavaju kao procenti ostvarenja predviđenih vrednosti, uz upotrbu odgovarajućih normalnih vrednosti na osnovu pola, godina i visine. Oboleli od HOBP tipično pokazuju smanjenje i FEV1 i FEV1/FVC.
Klasifikacija HOBP prema težni:
Stadijum 0 : U riziku – Hroničan kašalj i stvaranje sputuma, plućna funkcija još uvek normalna.
Stadijum I: Blaga HOBP – Blago ograničenje protoka vazduha (FEV1/FVC<70% ali je FEV1>ili =80% od predviđenih vrednosti) i obično ali ne uvek, hroničan kašalj i stvaranje sputuma. U ovom stadijumu osobe moraju biti svesne da je njihova plućna funkcija oštećena.
Stadijum II: Srednje teška HOBP – Pogoršanje ograničenja protoka vazduha (50< ili =FEV1 <50% predviđene vrednosti), i obično progresija simptoma sa otežanim disanjem koje se tipično ispoljava pri naporu.
Stadijum III: Teška HOBP – dalja pogoršanja opstrukcije (30%< ili=FEV1<50% predviđene vrednosti), pogoršanje nedostatka vazduha i ponovljene egzarcebacije koje utiču na zdravstveno stanje bolesnika.
Stadijum IV: Vrlo teška HOBP – Teško oštećenje protoka vazduha (30%< ili FEV1<50% plus hronična respiratorna isuficijencija). U ovom stadijumu kvalitet života bolesnika se primetno pogoršava, a egzarcebacije mogu da ugroze život bolesnika.
Ciljevi efikasnog zbrinjavanja HOBP su: sprečavanje progresije bolesti, ublažiti simptome, poboljšati podnošenje fizičkog napora, poboljšati zdravstveno stanje, sprečiti i lečiti komplikacije, sprečiti i lečiti egzacerbaciju, smanjiti mortalitet i sprečiti ili svesti na najmanju meru neželjene efekte lečenja.
Deo teksta iz publikacije:đzepni vodič za dijagnostikovanje, lečenje i prevenciju HOBP – Vodič za zdravstvene radnike.
