Iz moje prakse
Mr Ana Vlajković, psiholog
„Noćas sam „stukla“ kutiju sladoleda, koju sam kupila za decu. Ne znam šta mi je bilo. Nije me bilo briga za sutra, ni za decu“, kroz suze mi je govorila Marina (32), privlačna mlada žena, majka dvoje dece, 7 godina u braku.
„Sinoć sam opet bila sa tipom koga sam tek upoznala. Ne sećam se ni kako se zove. Jednostavno nisam mogla da odolim“, uz smešak mi je rekla Vesna (43), uspešna poslovna žena, bez stalnog partnera.
„Osramotila sam se u petak. Posle posla smo otišli u kafanu, svi iz kancelarije, i do večeri sam popila malo više i svima rekla da sam u vezi sa šefom“, skrivajući pogled mi je rekla Natalija (29), „večiti student“, u dugogodišnjoj vezi, ali i u tajnoj vezi.
„Potrošila sam celu platu za jedne cipele. A krenula sam da kupim hranu. Ne znam kako opet da im tražim za račune“, nervozno mi je saopštila Jelena (56), simpatična majka dvoje odrasle dece.
Život je nepredvidiv. Život je uzbudljiv. Život je dosadan. Život je veseo. Život je tužan. Život je… pa, samo je živ. I mi, više ili manje, uspešno vodimo taj život. Do nekog trenutka kada dopustimo da život vodi nas. I to je trenutak kada nam je neophodna pomoć i podrška da povratimo kontrolu nad svojim životom.
Ma koliko ove žene bile različite, kao i njihove životne priče i okolnosti, kada su došle kod mene, život im je izmiciao. Kao da su izgubile kontrolu i išle linijom manjeg otpora. Živele su na autopilotu, koji ih je vozio u krug. A taj začarani krug nisu umele, smele, nisu imale više snage, da prekinu. Neko će se nasmejati. Pa zašto bi to bilo tako teško? Ja samo ne uzmem da pojedem sladoled, ne kupim nešto… Verujte, teško je. Previše je teško za jednu osobu. A još je teže priznati to sebi i potražiti pomoć i podršku. Ove žene su našle tu hrabrost.
Tokom rada sa njima, polako su mi otkrivale detalje iz svog života, sitnice koje su ih opterećivale svakog dana, odluke koje su donosile ishitreno ili promišljeno, svoj bol, svoju sreću, svoje strahove i nadanja. I odjednom su postale veoma slične. I tada smo otkrile uzrok njihove impulsivnosti. Sve one su bile gladne, emocionalno gladne. I tu glad su zadovoljavale na različite načine. Ali mehanizam je bio isti. Trenutno oslobađanje od nepodnošljivog nivoa stresa, bez obzira na posledice.
Stres je naš životni partner
Stres je naš prvi životni partner, jer nas prati od rođenja. Život bez stresa nije moguć. Od trenutka kada se probudimo sa svih strana nas „napadaju“ – vesti, čekanje ispred kupatila, iscepana čarapa koju primetimo tek na poslu, zagoreo ručak, red u banci. Sladoled je stradao kada je Marina shvatila da je muž cele nedelje nije zagrlio. Natalija je saznala da njena majka ima promene na krvnim sudovima srca i da će piti lekove.
Najčešča zabluda je da stres izazivaju samo neprijatni i neželjeni događaji. Vesna je imala još jednu vezu za jednu noć kada su joj nagovestili da će možda dobiti povišicu. A Jelena… pa, Jelena je nekoliko dana pre pustošenja novčanika saznala da će postati baka. Željeni događaji? Naravno. Ali i stresni, jer donose promene.
Kako ćemo doživeti i reagovati na neki životni događaj, na neku situaciju, zavisi od značenja koje pridajemo tom događaju, šta on za nas znači. I za svakoga je to značenje drugačije, mada postoje i univerzalno stresni životni događaji, bez obzira na uzrast, rasu, nacionalnost… Gubitak posla i rođenje deteta su takvi događaji. I mnogi drugi. U trenutku kada damo značenje nekom događaju, tada tek počinje pravi posao. Sa stresom treba umeti izaći na kraj. Treba ga znati prevladati. Ukoliko strategije prevladavanja nisu adekvatne tada ulazimo u stanje krize, i, tada je neophodno potražiti pomoć. Kako to izgleda?
Postoji više vrsta strategija prevladavanja, i sve imaju isti cilj: rasterećenje. Za prevladavanje je potrebno naći snagu. Odakle mi „crpimo“ tu energiju?
- Fizičko zdravlje i energija. Zdrave, vitalne, snažne osobe imaju više snage za prevladavanje.
- Pozitivna verovanja: opšta i specifična verovanja. Vera u sebe i svoje mogućnosti, vera u boga, sudbinu, pravdu…
- Materijalne mogućnosti. „…čak iako se novac ne troši, sama svest o posedovanju novca može smanjiti osetljivost na pretnju i na taj način omogućiti delotvornije prevladavanje“ (R. Lazarus).
- Socijalne veštine ili veštine komunikacije. Ove veštine pomažu osobi da nađe izvore socijalne podrške.
- Psihosocijalna podrška ima dva elementa. Psihološka/emocionalna podrška je posebna vrsta kontakta koji uključuje veštinu slušanja, razumevanja, saosećanja, emitovanja topline i bezuslovnog prihvatanja, dok se socijalna podrška odnosi na strukturu, kvalitet i funkciju socijalne mreže kojoj osoba pripada. Što je kvalitetnija psihološka podrška i jača socijalna mreža (porodica, prijatelji, društvene grupe) prevladavanje će biti uspešnije.
Ne može samo jedan mehanizam da nam pomogne
Niko od nas ne koristi samo jedan mehanizam prevladavanja. Svi imamo jedinstvenu kombinaciju, koja je nekada u životu rešila situaciju u kojoj smo se našli. I zato se toga i dalje držimo. Šta sve radimo kada se nađemo u stresnoj situaciji?
– Možemo da prihvatimo situaciju takvom kakva je. To se zove „rezignirano prihvatanje“. Ne postoji apsolutno ništa što mi možemo da učinimo, nemamo nikakvu kontrolu. Sve je van naših ruku. Nije retko čuti da neko kaže „to je viša sila“ ili „jedino što će se promeniti je kada ja umrem“. Ovaj mehanizam vodi u depresiju, jer ne činimo ništa da pokušamo da izmenimo okolnosti.
– Potražićemo neko alternativno rešenje. Na primer, posle bolnog raskida radićemo do iznemoglosti. Prekovremeno, vikendom… Posle nekog vremena ostaćemo bez prijatelja, zanemarićemo svoja ranija interesovanja, a problem će i dalje biti tu.
– Pokušaćemo da nađemo nešto pozitivno u realno lošoj situaciji. To je situacija kada kažemo „sladak limun“ ili „kiselo grožđe“ i koristimo mehanizme odbrane. Zavaravaćemo sebe da postoji neka korist od te situacije. „Sjajno je što sam dobila unapređenje na poslu, to znači da ću imati veću platu“. Ali, u pozadini vreba i ono neizgovoreno, potisnuto – plašim se veće odgornosti, ne želim da radim po 12 sati dnevno, da li sam ja dovoljno sposobna za to radno mesto,…
– Pokušaćemo da se ohrabrimo. Govorićemo sebi: „možeš ti to“, „izdržaćeš sve“, „jaka si“… ali ćemo na kraju da se „slomimo“. Niko nije stalno i u svakoj situaciji jak.
– Možemo da „puknemo“. Da plačemo, da se smejemo, da koristimo crni humor, nekontrolisano da jedemo, pijemo, pušimo… često u kombinaciji sa hrabrenjem sebe.
Šta strategiju čini (ne)uspešnom?
Ovo nisu konstruktivni pristupi rešavanju životnih problema. Ali, tokom života ih svi koristimo. Pitanje je šta sledi posle ovih mehanizama, i čini našu strategiju uspešnom (ili neuspešnom).
– Mehanizam koji se naziva „logička analiza i mentalna priprema“ se koristi u situacijama koje su strane našem iskustvu. Prvi korak je da „rasparčamo“ problem koji nam u prvom trenutku deluje kao ogroman i nerešiv. Drugi korak je da planiramo postupne korake u njegovom rešavanju. Za svaki mali deo problema po jedno rešenje. Tako se lakše suočavamo sa situacijom. Idete na razgovor povodom novog posla. Uveče razmišljate: Šta da obučem, šta da kažem ako me pitaju ovo …ili ono…
– Potražićemo informacije i podršku.U različitim životnim situacijama mogu nam pomoći grupe podrške. Na primer, udruženja roditelja dece sa različitim oboljenjima, grupe na socijalnim mrežama. Ukoliko čitate ovaj tekst, već ste član jedne takve grupe. U grupi #hronorecepti dobijate savete, razrešavate nedoumice, dobijate podršku drugih članova da istrajete u na svom putu ka zdravijem životu. Na #hronokuhinja nalazite sve informacije vezane za ovaj način ishrane, priče o našim uspesima i povremenim „brljanjima“, sasvim lične i iskrene, bez ulepšavanja i „lako je to“ stava.
– Preduzećemo akcije usmerene na problem. I to konkretne. Proučićemo sve dostupne informacije. U našem slučaju, slučaju članova grupe Hrono recepti, proverićemo svoje zdravstveno stanje. Konsultovaćemo se sa našim doktorom, ukoliko imamo dijagnostikovane zdravstvene probleme. Isplaniraćemo po mesecima, nedeljama i danima ishranu, plan fizičkih aktivnosti. Postavićemo jasne i dostižne ciljeve. U osnovi ovog mehanizma se nalazi pokušaj uspostavljanja kontrole nad situacijom, nalaženje samopoštovanja i osećanja kompetentnosti. U suštini, ja sam gospodar sopstvenog života i znam šta radim i zbog čega.
Strategije koje su moje klijentkinje koristile su bile neuspešne. I bez obzira na to, one su ih ponavljale, svaki put kada bi se osetile „priterane uza zid“. I očekivale su drugačiji rezultat – dugotrajno rasterećenje, osećanje ispunjenosti i smirenost. Ali on je izostajao. Nije moglo da dođe do promene dok nismo savladale nove strategije prevazilaženja stresa. Kada smo promenili načine reagovanja na stres, promenio se i njihov život.
Dva koraka napred, jedan nazad
U našem radu je bilo uspona i padova. Dva koraka napred, jedan nazad. Ali bez obzira kakve živote ove dame danas vode, svesne su svojih odluka i hrabro idu kroz život bez osećanja stida, uz sladoled, sto pari cipela ili mlađeg muškarca. Jer su one donele te odluke. I zato ih poštujem.
Ako je i vama potrebna podrška i pomoć u prevazilaženju životnih teškoća, pošaljite poruku na psiholosko.savetovanje.beograd@gmail.com i zakažite svoj prvi termin(obavezno ostaviti kontakt broj telefona). Savetovanje je moguće i putem Skype.
