Arterijska hipertenzija postoji ukoliko je vrednost sistolnog krvnog pritiska (SKP) veća ili jednaka 140 mm Hg, merenog u miru, a dijastolnog krvnog pritiska (DKP) manja od 90 mm Hg. Ovo je definicija koja je ozvaničena najnovijim smernicama o prevenciji, otkrivanju, evaluaciji i lečenju visokog krvnog pritiska.
Nivo arterijskog krvnog pritiska predstavlja determinantu rizika nekoliko čestih kardiovaskularnih oboljenja, kao što su koronarna bolest, cerebrovaskularna bolest i srčana slabost. Povećane vrednosti sistolnog krvnog pritiska od 10 mm Hg, kao i dijastolnog od 5 mm Hg, povezane su sa povećanim rizikom umiranja od koronarne bolesti za 28 procenata. Praćenjem šest različitih populacija tokom 25 godina u različitim krajevima sveta – SAD, Finskoj, Holandiji, Italiji, Grčkoj i bivšoj Jugoslaviji (Dalmacija, Slavonija, Zrenjanin, Velika Krsna i Beograd), pokazano je da je rizik od smrti zbog koronarne bolesti među osobama sa stalnim povećanjem krvnog pritiska (sistolni preko160 mm Hg, a dijastolni preko 95 mmHg) oko dva puta veći u odnosu na osobe sa nižim vrednostima arterijskog krvnog pritiska.
Na Tabeli 1 prikazana je podela arterijske hipertenzije prema međunarodnim smernicama. Postoje dva stepena arterijske hipertenzije – I stepen obuhvata vrednosti SKP od 140 do 159 mm Hg ili DKP od 90 do 99 mm Hg, a II stepen vrednosti SKP veće ili jednake 160 mm Hg ili DKP veće ili jednake 100 mm Hg. Kada SKP i DKP pripadaju različitim kategorijama, za klasifikaciju stepena povišenog arterijskog krvnog pritiska treba odabrati višu kategoriju. Normalnim krvnim pritiskom smatraju se vrednosti SKP manje od 120 mm Hg i DKP ispod 80 mm Hg, dok vrednosti SKP od 120 do 139 mm Hg ili DKP od 80 do 89 mm Hg predstavljaju kategoriju tzv. prehipertenzije.
Klasifikacija arterijskog krvnog prtiska veoma je značajna zbog praktičnih terapijskih implikacija koju ima za ovu veliku populaciju bolesnika. Naime, kombinacijom pojedinih kategorija krvnog pritiska i rizičnih grupa bolesnika (A, B, C), jednostavno formiranih na osnovu faktora rizika i oštećenja ugroženih organa ili klinički utvrđenog kardiovaskularnog oboljenja, lekar se odlučuje za izbor terapije (Tabela 2).
Izolovana sistolna hipertenzija
Posebnu kategoriju arterijske hipertenzije predstavlja tzv. izolovana sistolna hipertenzija (ISH) koja postoji ukoliko je vrednost SKP veća ili jednaka od 140 mm Hg, mereno u miru u sedećem položaju, dok DKP ostaje ispod 90 mmHg. Granica je međunarodnim smernicama pomerena sa 160 na 140 mm Hg, a razlozi za ambicioznije kriterijume su što se otprilike samo jedna polovina bolesnika leči od hipertenzije, a od toga samo polovina uspešno kontroliše svoj krvni pritisak (SKP < 140 mm Hg i DKP < 90 mm Hg).
Podela hipertenzije na dva stepena težine važi takođe i za ISH.
ISH je naročito česta u starijem životnom dobu. Nakon šezdesete godine života, oko 15 do 30% ljudi ima ISH, koja nosi povećani rizik za nastanak kardiovaskularnih bolesti i zato mora biti lečena. Pokazano je da čak i ISH prvog stepena (SKP od 140 do 159 mm Hg, DKP manji od 90 mm Hg) dovodi do povećanja kardiovaskularnih oboljenja i smrtnosti.
Najvažniji uzrok nastanka ISH predstavlja ekstenzivno gubljenje elastičnosti aorte, naročito luka aorte, kao i njenih velikih grana blizu srca koje nastaje starenjem. Na taj način dolazi do akceleracije pulsnog talasa i pojačavanja ovog efekta na periferiji, što konačno vodi ka sistolnoj arterijskoj hipertenziji, koja se, iz očiglednih razloga, nalazi u starijih ljudi.
U odnosu na vrednosti DKP, vrednosti SKP bolje nagoveštavaju, tj. značajnije su povezane sa koronarnom bolesšću, kardiovaskularnim oboljenjem, slabošću srca, moždanim udarom, terminalnom bubrežnom slabošću i sveukopnom smrtnošću. Povišene vrednosti pulsnog pritiska, koji predstavlja razliku između SKP i DKP, a koje ukazuju na smanjenu vaskularnu elastičnost velikih arterija, predstavljaju bolje pokazatelje povećanog kardiovaskularnog rizika od samog SKP ili DKP. Ovo se posebno odnosi na starije osobe, koje često imaju izolovano povišenje SKP (140 mm Hg ili više i DKP ispod 90 mm Hg).
Cilj lečenja arterijske hipertenzije kod starijih bolesnika treba da bude isti kao i kod mlađih (težiti da vrednosti krvnog pritiska budu ispod 140/90 mm Hg), mada srednjoročni cilj – SKP ispod 160 mm Hg, može da bude neophodan kod onih pacijenata sa naznačenom sistolnom hipertenzijom.
Antihipertenzivna terapija kod starijih bolesnika, kao i kod mlađih, treba da počne promenama u načinu života. Jedan određeni broj bolesnika reagovaće na umereno smanjenje uzete soli u ishrani i na smanjenje telesne težine. Ako se na ovaj način ne dostigne željeni nivo krvnog pritiska, onda treba primeniti farmakološko lečenje.
Klasifikacija arterijskog krvnog pritiska
Normalno – Sistolni (mm Hg)< 120 i Dijastolni (mm Hg) < 80
Prehipertenzija– Sistolni (mm Hg)- 120-139 ili Dijastolni (mm Hg) – 80-89
Hipertenzija– Sistolni (mm Hg)- 140-159 ili Dijastolni (mm Hg) – 90-99
Stepen 1– Sistolni (mm Hg)- 140-159 ili Dijastolni (mm Hg) – 90-99
Stepen 2 – Sistolni (mm Hg)- ³, 160 ili Dijastolni (mm Hg) – ³, 100
Stratifikacija rizika i lečenja povišenog arterijskog krvnog pritiska
Stepeni krvnog pritiska (mm Hg)- Prehipertenzija (120-139/80-89) – Rizična grupa A -modifikacija načina života, Rizična grupa B – modifikacija načina života, Rizična grupa C – terapija lekovima
Stepeni krvnog pritiska (mm Hg)- Stepen I – (140-159/90-99) – Rizična grupa A -modifikacija načina života (do 12 meseci) , Rizična grupa B – modifikacija načina života (do 6 meseci) , Rizična grupa C – terapija lekovima
Stepeni krvnog pritiska (mm Hg)- Stepen II – ( ³, 160/ ³, 100) – Rizična grupa A – terapija lekovima, Rizična grupa B – terapija lekovima, Rizična grupa C – terapija lekovima
Rizična grupa A = Bolesnici bez faktora rizika i bez oštećenja ugroženih organa i klinički utvrđenog kardiovaskularnog oboljenja
Rizična grupa B = Bolesnici sa barem 1 faktorom rizika, ne uključujući dijabetes i bez oštećenja ugroženih organa i klinički utvrđenog kardiovaskularnog oboljenja
Rizična grupa C = Bolesnici sa oštećenjem ugroženih organa ili klinički utvrđenim kardiovaskularnim oboljenjem i/ili dijabetesom, sa ili bez drugih faktora rizika
* Modifikacija načina života trebalo bi da bude dodatna terapija za sve bolesnike za koje se predlaže terapija lekovima
= Za bolesnike sa srčanom slabošću, renalnom slabošću ili dijabetesom
Za Top Vitu
Mr sc. med. dr Branislav Gvozdenović, internista – pulmolog, istraživač saradnik
