Otvrdle arterije usled pušenja mogu da povrate svoju elastičnost po odvikavanu. Potrebno je deset godina da prođe od odvikavanja da se arterije vrate u normalno stanje kakve su bile pre navikavanja na cigarete. Naravoučenije je da što se pre odviknete od ove štetne navike to je bolje po vaše arterije.
Arterije usled dejstva štetnih materija iz cigareta gube elastičnost što vodi ka povećanju krvnog pritiska što je opet povoljno tle za razvoj kardiovaskularnih bolesti i put do infarkta ili moždanog udara.
Najnovijom studijom je bilo obuhvaćeno 554 ispitanika koji su imali povišeni krvni pritisak i nisu ga lečili. 268-ro ispitanika nikada nije pušilo, 150-toro su bili pušači i 136-toro su bili bivši pušači. Studija je imala za cilj da utvrdi koliko utiče pušenje na promene na arterijama.
Od bivših pušača 22-oje je prestalo da puši pre manje od godinu dana, 44 u rasponu od jedne do 10 godina i 40-toro nisu pušači više od 10 godina.
Ono što je ova studija pokazala je da arterije dobijaju na fleksibilnosti u direktnoj proporciji od vremena koje je proteklo od zadnje popušene cigarete.
Istraživači su koristili metodu merenja arterijskog pulsa za merenje otvrdelosti arterija, koja je pokazala značajno povećanje tvrdine arterija kod pušača i onih koji su prestali da puše u roku manjem od godinu dana. Najveću promenu u odnosu na ovu grupu što se tiče fleksibilnosti arterija imali su oni koji su prestali da puše 10 godina ranije.
Najznačajnije sa naučne tačke gledišta je, kaže Dr Roger Blumenthal, da može da u ovom pogledu dođe do poboljšanja, oštećenja arterija nisu trajne promene, što bi trebalo da bude dodatan motiv za sve one koji planiraju da ostave pušenje.
Ovakvu vrstu ispitivanja treba dalje nastaviti u pravcu kako dužina pušačkog staža utiče i u kom stepenu na krvne sudove i da li je potreban duži period za povratak arterija u normalno stanje osobama koji su dugo pušile.
Studijom nisu obuhvaćena i druga oštećenja kao npr. oštećenja pluća usled pušenja, tj. postoji mnogo više razloga za odvikavanje.
Pušenje oštaćuje kožu. Druga nevezana studija izvedena na Mičigenskom medicinskom fakultetu je utvrdila da pušenje znatno utiče na starenje kože i to i onih delova kože koji nisu izloženi suncu i drugim štetnim atmosverskim pojavama. Dr Yolanda R. Helfrich, je ovom studijom dokazala direktnu vezu između dnevnog broja popušenih cigareta, broja godina pušenja i srazmerno tome intenzitetu oštećenja kože.
