Uređaj za regulaciju toplote je dobar sluga, ali loš gospodar – ako ga pravilno upotrebljavamo, može nam olakšati sve vrelija leta, ali ako se ne držimo jednostavnih pravila – može nas čak i ubiti! Kurir donosi odgovore na sva pitanja koja ste ikad imali o klima-uređajima
Klima-uređaj – prijatelj ili neprijatelj?
Leta su sve surovija, temperature sve ekstremnije, a poznato je da one izazivaju malaksalost i opštu slabost, naročito kada živa u termometru pređe 30. podelak. Uključiti klimu u ovakvim situacijama je sasvim razumno rešenje, zar ne?
Ali oprez!česte glavobolje, nesanica i nervoza, bolovi u mišićima, kašalj, bronhitis i upala pluća samo su neki od simptoma koji vas moraju naterati da se zapitate – koristim li pravilno rashladni uređaj?
Bacili vrebaju
U manje kvalitetnim aparatima zadržavaju se buđ, spore gljiva i bakterija, drugi mikroorganizmi, insekti, pesak, prašina, dlačice… Kondenzovana vlaga u toplom periodu godine, u kombinaciji s pomenutim „otpadom“, čini „dobitnu kombinaciju“ za razvoj mikroorganizama koji izazivaju teške posledice. U izuzetnim slučajevima, moguć je čak i smrtni ishod!
Najgora od svih bakterija koje možemo da „zaradimo“ od klima-uređaja jeste legionela, koja izaziva tzv. legionarsku bolest, od koje se može i umreti.
Ipak, kada se ovaj rashladni uređaj koristi pravilno, stručnjaci tvrde da nema rizika za zdravlje. Ovo, međutim, podrazumeva redovno čišćenje i spoljne i unutrašnje jedinice klime, ali i održavanje propisane razlike u temperaturi u odnosu na spoljnu sredinu – ona ne sme biti veća od pet-šest stepeni!
Razlika u temperaturi
Nagle promene temperature izazivaju nagle reakcije organizma, kada je razlika između temperature u klimatizovanoj prostoriji i spoljašnje temperature veća od 10 stepeni. Krvni sudovi se ne mogu tako brzo skupljati i širiti kako se menja temperatura, pa čak i mladi ljudi mogu osetiti jak bol u grudima. Potencijalno najopasnije su situacije kad se iz klimatizovanih 18 stepeni izađe na 40 stepeni Celzijusa – tada možete i da padnete u nesvest!
Na udaru klime
Hladan vazduh ne sme biti direktno usmeren na vrat, lopatice, leđa – zbog opasnosti od išijasa i ukočenja. Treba čuvati i lice, da ne bi došlo do paralize živca na licu odnosno facijalnog grča!
Posebno oprezni moraju biti pacijenti sa neurološkim problemima, posebno onim koji su doživeli šlog, i pacijenti sa kardiovaskularnim oboljenjima.
Kurir pita, prim. dr Snežana Matić-Besarabić odgovara
Kakve opasnosti vrebaju od vrućina?
– Pri pregrejavanju prostorija, zimi i za vreme letnjih vrućina, dolazi do poremećaja termoregulacije i do povećanog odavanja toplote u većem obimu od stvaranja, i u takvim uslovima mogu se javiti nazebna oboljenja. Najčešće obolevaju deca.
Koja je idealna temperatura u prostoriji?– Nije svuda isto. U Engleskoj je optimum 18-22 stepena Celzijusa, u Rusiji 18-20, a u SAD 20-22. Za žene se preporučuje nešto viša, a pri fizičkim aktivnostima nešto niža temperatura.
Koliko ima istine u tvrdnji da „klime seju bacile“?– Dokazano je da u velikim centralizovanim rashladnim sistemima može doći do rasejavanja mikrobioloških agenasa koji mogu izazvati pre svega respiratorna oboljenja. Dakle, istina je.
Kolika bi smela da bude maksimalna razlika između spoljne temperature i temperature u klimatizovanoj prostoriji?– Razlika između spoljne i unutrašnje temperature ne bi smela da bude veća od pet stepeni Celzijusa, odnosno do pet.
Kurir pita, serviser Dejan Guli odgovara
čišćenje obavezno i dvaput godišnje!
Dejane, koliko često i kako da čistimo klimu?
– Generalno, čišćenje klima-uređaja vrši se jednom godišnje. Međutim, u zagađenijim delovima grada neophodno je čak i dva puta godišnje. Kompletno servisiranje traje otprilike sat vremena, a cena mu je oko 2.500 dinara. Bitno je da neko stručan obavi taj posao, jer ukoliko se filteri ne očiste dobro, može doći do pregrevanja kompresora i stvaranja bakterija.
Što se tiče unutrašnjih filtera, oni se čiste jednom u 15 dana i za to nije potreban stručnjak. Filteri se peru tako što se potope u mlaku vodu, u koju može da se doda i neko sredstvo za čišćenje. Tako potopljeni se ostave do 30 minuta, zatim isperu mlazom vode, prosuše i vrate na unutrašnju jedinicu – savetuje Dejan Guli, serviser koji se održavanjem klima-uređaja bavi 10 godina.
Legionarska bolest
Najopasnije od svih oboljenja koja se mogu preneti preko klima-uređaja jeste legionarska bolest. Evo nekih osnovnih podataka o njoj.
Naziv: legioneloza ili legionarska bolest
Uzročnik: bakterija legionela
Pojava: prvi put 1976. godine, na skupu Američke legije (organizacija ratnih veterana) u Filadelfiji. Obolela 221 osoba, umrle 34.
Simptomi: počinje slabošću, malaksalošću, glavoboljom i bolovima u mišićima. Telesna temperatura raste i do 39 stepeni, bolesnik kašlje, ali ne iskašljava. Napada pluća. Najčešće stradaju dijabetičari, alkoholičari, bolesnici koji idu na dijalizu i drugi sa oslabljenim imunološkim sistemom. Bolest se, ako se na vreme otkrije, uspešno leči antibioticima.
Kurirov klimometar
Kad rashlađujete prostoriju u kojoj boravite, držite se sledeće tablice. Uključujte klimu samo kad je to zaista potrebno! (Kurir je ovu tabelu napravio na osnovu mišljenja više lekara)
40 33
39 32
38 31
37 30
36 29
35 28
34 27
33 26
32 25
31 24
*u stepenima Celzijusa
Šta je tačno, a šta nije
Izloženost klima-uređaju prouzrokuje opštu slabost
Osobe koje duže vreme provode u prostoru rashlađenom klima-uređajem zaista se žale na opštu slabost. Razlog za to je smanjenje broja jona u vazduhu, pošto su oni bitni za zdravlje disajnog sistema i celog organizma. Danas postoje klimatski uređaji koji istovremeno proizvode jone, a koriste se i jonizatori, pa su negativni efekti svedeni na najmanju meru.
Razlika između temperature vazduha u prostoriji i temperature vazduha napolju ne sme biti prevelika
Nagle i česte promene temperature dovode do prehlade ili drugih smetnji disajnih puteva. Da bi se ovo sprečilo, najbolje je ogrnuti se nečim laganim (npr. košuljom) kada se ulazi u previše rashlađene prostorije.
U klima-uređaju mogu se razviti bakterije i drugi štetni organizmi
Bakterije i drugi štetni organizmi veoma lako se namnože u klima-uređajima jer u njima ima dosta vlage, koja pogoduje njihovom razmnožavanju.
Deca i starije osobe ne bi trebalo da borave u klimatizovanim prostorijama
Starije osobe teško podnose vrućinu, koja izaziva dehidraciju i umor. Mala deca nemaju potpuno razvijen sistem termoregulacije, pa njihova telesna temperatura uveliko zavisi od temperature okoline. Kako starijim osobama, tako i deci, vazduh rashlađen klima-uređajem pogoduje tokom letnjih vrućina.
Važno je pravilno usmeriti rashlađen vazduh iz klime
Klima ne sme da „duva“ direktno u telo, pogotovo ne dok sedimo za pisaćim stolom ili ležimo na krevetu, jer preti opasnost od mijalgija (bolova u mišićima) i ukočenosti mišića.
Za neke prostorije prikladniji je ventilator
Ventilator ne rashlađuje vazduh, već telo, jer utiče na isparavanje znoja s površine kože. Zbog toga se ne preporučuje stajanje blizu ventilatora, pošto suviše snažna ili direktna struja vazduha može izazvati bolove u mišićima, glavobolju i ukočenost vrata.
Noću treba isključiti klima-uređaj
Najbolje je klimu uključivati samo preko dana, a ako su noćne temperature visoke, ostaviti je da radi na minimumu, jer se telo za vreme sna hladi.
