Deset ćerkinih pitanja
Od predaka nismo nasledili samo izgled, talenat, ime, već i sklonost ka više od stotinu različitih bolesti. Zato je neophodno da svaka ćerka dobije odgovor bar na deset osnovnih pitanja vezanih za zdravstvene probleme.
1. Da li si patila od srčanih smetnji?
Porodična sklonost ka zakrečavanju krvnih sudova, dokazana je i opominje kćerke da na vreme spreče ili odlože ovakva obolenja. Obavezno bavljenje sportom još u mladosti smanjuje rizik zakrečavanja krvnih sudova za 40 procenata. Najveći neprijatelj je gojaznost! Zato ne dozvolite sebi prekobrojne kilograme. Ako uzimate anti-bebi pilule uzdržite se od cigarete! Ko se odrekao duvana, pobedio je polovinu rizika ka oboljevanju!
2. Da li imaš povećan nivo holesterina?
Oko 40 odsto žena starijih od 55 godina ima povećan holesterin u krvi. I, to je nasledna pojava, koja vodi isto do zakrečavanja krvnih sudova, mogućeg moždanog ili srčanog udara.
Provera krvne slike i dijeta, veoma brzo dovode procenat holesterola ukrvi na dozvoljeni nivo.
3. Da li si osetila zadebljanja u dojci? Da li su ti dali pravu dijagnozu?
Najčešća vrsta karcinoma kod žena je rak dojke. Samo u Nemačkoj godišnje se razboli 60 hiljada žena, 19 hiljada umire od ove bolesti.
Nasledni faktor je krivac u deset odsto slučajeva. Smatra se da je za 40 odsto rizik povećan ako je od raka dojke obolela majka ili sestra.
Jedina preventiva je pregled, mamografija i samo-pregled pred ogledalom, jer u 80 odsto slučajeva oena sama napipa čvorić. Naravno, nije svaki čvor zloćudan, ali dijagnozu mora da donese lekar i da reaguje na vreme.
4. Da li imaš migrenu?
Tri puta češće pate žene od migrene nego muškarci. Uzrok je i dan-danas nepoznat, a sve je vezano sa suženjem krvne mreže u mozgu. Velike pomoći nema u naslednoj migreni, može se promeniti način ishrane i sprovoditi svakodnevno kretanje.
5. Da li si imala problema sa štitnom žlezdom?
Smetnje se ne mogu predvideti! Najbolje je što pre otkriti smanjenu ili povećanu funkciju ove važne žlezde. Zapažena je vidna naslednost kod obolenja štitne žlezde, a proverava se krvnom slikom i merenjem hormona. Svako odstupanje leči se na vreme medikamentima ili operacijom.
6. Da li si melanholična ili depresivna?
Iako se smatra da su melanholija i tuga normalne emocije, koje se javljaju kod svake osobe, one mogu, češće kod žena, da pređu u depresiju.
Bolesti duše nasledne su koliko i bolesti tela, zato je neophodno da se u ovakvim situacijama obratite psihijatru ili psihologu, samo on može da odredi pravu dijagnozu i terapiju. Ne lečite se samoinicijativno!
7. Kada si počela da dobijaš sede vlasi?
Majke i kćerke imaju slične sklonosti, kad je reč o koži i kosi. Ako je majka patila od celulita, verovatno će i kćerka, ako je majka rano posedela i kćerka će u devedeset odsto slučajeva. Naravno, što se potkožnog tkiva i kože tiče, neželjene pojave se sprečavaju vežbama i zdravom ishranom. Ako se majci proredila kosa posle menopauze, ta pojava čeka i kćerku, zato nije na odmet povećati unos cinka i drugih preparata, koji utiču na rast kose.
8. Kako si prebrodila menopauzu?
U kritične godine doći ćete otprilike kad i vaša majka. Ako je u 50. izgubila menstruaciju, možda ćete je vi izgubiti u 51. ili 52.
Još je rano da razmišljate o neprijatnim simptomima, ali ne i da se obavestite kako su uticali na vašu majku, kako ih je sprečavala… Napredak medicine svakako će vama ovaj period učiniti još lakšim.
9. Da li imaš povećan šećer u krvi?
I to je nasledna bolest. Dijabetes je hronična bolest savremene civilizacije. Takozvani starački dijabetes pojaviće se i kod vas, ako ga ima vaša majka. Veoma malo ljudi se razboli pre 40. godine.
Pojava takozvanog trudničkog dijabetesa je srećom prolazna i nestaje posle porođaja, ali mora se redovno kontrolisati. Ako je i vaša majka patila u trudnoći od povećanog šećera sigurno će se to i vama desiti.
10.Zašto te stalno bole leđa?
Posle menopauze jedna četvrtina žena pati od reumatičnih bolova. To je donekle posledica osteoporoze, ali i nedostatka kretanja, kao i naslednog faktora.
Jedini lek je u stavu: bolje sprečiti nego lečiti. Pravilna ishrana, mnogo kalcijuma, rekreacija, kretanje i hormonska terapija, kad stignete u mamine godine!
Nasledne strasti
Naučnici nisu sigurni da se strast prema nečemu, na primer alkoholu, drogi, nikotinu ili gutanju lekova nasleđuje ili je stvara atmosfera u kojoj dete odrasta.
Naravno, za 50 odsto su izloženiji većem riziku deca alkoholičara ili narkomana ovoj sklonosti, ali ne zna se da li je to genetska stvar ili sociološka. Ako stalno gleda pijance oko sebe ili narkomane, verovatno će u želji imitiranja to i samo postati.
Svako mora sebe da posmatra i ako oseti da mu se takva opasna strast javlja, na vreme da je spreči.
