SPREčITE POJAVU MALIGNOG MELANOMA
• Tokom letnjeg perioda, kada je ultraviolentno zračenje jače, povećava se i mogućnost nastanka ovog zloćudnog tumora • Može da se javi na bilo kom mladežu, pa i na onim mestima gde ih uopšte nema .
Urođeni ili stečeni, mladeži stalno moraju da budu pod kontrolom lekara, naročito tokom letnjeg perioda, kada je ultra-violentno zračenje jače, pa se samim tim povećava i mogućnost nastanka malignog melanoma. Ova vrsta zloćudnog tumora može da se javi na bilo kom mladežu, tipičnog ili atipičnog oblika, čak i na onim mestima gde ih uopšte nema. Najrizičnija grupa za nastanak malignog melanoma su osobe između 20 i 40 godina starosti. Pojačanom riziku su izloženi i oni koji su u ranom detinjstvu jednom ili više puta imali opekotine od sunca, oni koji uvek ili često pocrvene pre nego što počnu da crne, osobe svetlih očiju, plave i crvene kose i blede puti sa pegicama. Maligni melanom može zadesiti i osobe čije je ukupno izlaganje sunčevim zracima veliko, jer se efekat ovog zračenja godinama zbraja i nikada se ne poništava. Ukoliko na sve to imaju i atipične mladeže na koži ili je neko od krvnih srodnika imao ovo oboljenje, rizik se višestruko povećava.
– Zbog velikog rizika od smrtnosti i izrazite nepredvidljivosti malignog melanoma, neophodno je samopregledom uočiti i najmanju promenu na mladežima, ali i pojavu promene boje kože. Posebno bi trebalo obratiti pažnju na asimetrične mladeže, one sa više boja ili nepravilnih, reckavih ivica, mladeže veće od šest milimetra u prečniku, one koji krvare, bole ili svrbe. Ukoliko primetite bilo kakav neobičan ili novi mladež, obavezno se obratite dermatologu – kaže Nina Avakumović specijalista dermatovenerologije beogradskog Doma zdravlja Dr Ristić.
Posle pregleda, dermatolog pristupa dermoskopiji – bezbolnoj, a najsavremenijoj i najsigurnijoj neinvazivnoj metodi proveri karaktera mladeža. Uređaj sa posebnim svetlom – dermatoskop, dovodi se u kontakt sa kožom i na taj način se dobija slika o strukturi i boji mladeža koje se ne mogu videti golim okom. Na osnovu ovog pregleda, mogu se uočiti sve promene na koži, odnosno utvrđuje se da li je uopšte reč o mladežu i kakav je njegov karakter, benigni ili maligni. Na osnovu ovog nalaza, dermatolog donosi odluku o načinu na koji će tretirati eventualni problem.
– Dešava se da mladeži izgledaju zloćudno, a da to u stvari nisu. To su takozvani atipični mladeži i oni su prečnika većeg od šest milimetara, nepravilnih ivica, neravnomerne boje (brojne nijanse smeđe, crne ili crvene), sa centrom izdignutim iznad nivoa okolne kože. Trebalo bi naglasiti da se svi mladeži menjaju u toku trudnoće, puberteta, pod uticajem sistemski primenjenih lekova (kortikosteroida i kožnih bolesti koje su na mladežu i oko njega – kaže doktorka Avakumović.
