• Preterana izloženost napetim situacijama je opasna, dok umeren stres deluje kreativno i pokreće nas
Stres u stvarnosti nije onakav kakvim ga u svakodnevnom govoru smatramo: kad kažemo da smo pod stresom, tada ga stavljamo u negativnu konotaciju.
Međutim, stres može da deluje i stimulativno. Samo preterana izloženost stresu je opasna, dok nas umeren stres pokreće i deluje kreativno.
Naučnici su odavno napravili podelu na dobar i loš stres.
Dobar stres poboljšava naše sposobnosti, preuzimamo izazove u savladavanju novih zadataka. Koncentracija nam je poboljšana, a ovakva vrsta stresa proizvodi hemijske reakcije koje tumačimo kao sreću i zadovoljstvo.
Loš stres koči kreativnost, vodi ka preuzbuđenosti, razdražljivosti, umoru i izaziva hemijske reakcije koje tumačimo kao nezadovoljstvo.
Zavisno od toga kakav je naš životni stil i kakva raspoloženja u našem životu preovlađuju, naučnici su nas kategorizovali u različite stresne tipove:
•Uspešne: oni koji žive život pun izazova, a pri tome im stres uopšte nije pretnja, već način života, hrane se stresom, zadovoljni su i nisu u zdravstvenoj opasnosti.
•Tip A: ljudi koji stalno žive u stresu, on ih pokreće, ali na drugačiji način nego uspešne: kad dostignu jedan cilj, pred sebe postavljaju novi, u najvećoj su opasnosti od srčanih bolesti.
•Tip B: ljudi koji unutrašnju mirnoću i zadovoljstvo doživljavaju važnijima nego spoljne faktore, uspehe i statusne simbole i nisu u opasnosti.
•Stresni tip: perfekcionisti koji sebi uvek postavljaju nerealne zahteve. Zdravlje im je ugroženo stalnim lošim stresom.
Životni izazovi
Stres je prirodna reakcija organizma na opasnosti, zapravo na sve spoljne promene. Koliko nam je stresa potrebno, a koliko nam šteti, zavisi od mnogo faktora.
Stres je deo života kao spavanje i hodanje. Kao što je našem telu potreban kiseonik, hrana i voda, za psihičku stabilnost potrebna nam je dinamika – stalna razmena informacija s okolinom. Bez određenog stepena pritiska, stalnih iznenađenja, zadataka koje moramo savladati, život bi nam se činio besmislen, a mozak se ne bi razvijao. Dakle, određena količina stresa potrebna je da bismo uživali u izazovima i u životu.
