• Deca na različite načine reaguju na dolazak prinove u porodicu, pa je zato vrlo važno unapred ih pripremiti na promene
Odnos s braćom ili sestrama snažno utiče na naš život. Takav odnos može biti prijateljski i saradnički ili, pak, obeležen snažnim rivalitetom i svađama.
Dok je dete jedino u porodici, sva briga i pažnja usmerene su na njega, ali dolaskom svakog sledećeg deteta događaju se brojne promene. Prva i najočitija posledica prinove u porodici jeste da se roditeljska pažnja deli, roditelji imaju manje vremena i manje pažnje posvećuju starijem detetu.
Deca na različite načine reaguju na dolazak novog deteta u porodicu. Kod neke dece javljaju se regresivni oblici ponašanja (tepanje, mokrenje u krevet, traženje dude, sisanje palca). Neka se, pak, povlače u sebe, manje komuniciraju s roditeljima, gube interesovanje za igru… Neka deca razvijaju agresivne i negativne obrasce ponašanja… Deo dece prilagodi se promeni u porodičnoj dinamici, ponose se time što su starija, samostalnija i uključuju se u aktivnu brigu o bebi. Važno je istaknuti da su promene u ponašanju deteta normalna reakcija na novu situaciju i uglavnom su prolaznog karaktera.
Zato je vrlo važno unapred pripremiti dete na dolazak brata ili sestre. Trebalo bi mu objasniti da se malo dete ne može brinuti samo za sebe i da će mu biti potrebna pomoć roditelja i starijeg deteta, da će roditelji morati mnogo vremena da provode s njim. Preporučuje se da se sve planirane promene u životu starijeg deteta, poput premeštanja u drugu sobu ili polaska u vrtić, sprovedu mnogo pre rođenja sestre ili brata kako bi se sprečilo da se starije dete oseća odbačenim. Važno je da se starije dete uključi i u donošenje nekih odluka, na primer, izbora boje kolica, odeće ili kupovinu igračaka za bebu. Nakon rođenja, starije dete se može uključiti u neke manje obaveze oko bebe, kako bi se osećalo prihvaćeno i prisutno u novonastalim aktivnostima.
Roditelji moraju da prihvate dečiju ljubomoru na sestru ili brata kao normalnu pojavu i da istovremeno zaštite bebu od mogućih štetnih načina izražavanja tih osećanja. Pomoći će postavljanje jasnih i čvrstih granica prihvatljivog i neprihvatljivog ponašanja starijem detetu.
Rivalitet se može nastaviti i kada beba malo odraste. Svađe i sukobi normalna su pojava u svakom odnosu braće i sestara i oni ne znače da u tom odnosu nema ljubavi i iskrenog prihvatanja. činjenica je da deca ne razumeju razlike u godinama i sposobnostima između sebe i mlađeg brata ili sestre, pa često, kada se od njih zahteva da učine nešto zato što su starija (da daju svoju igračku, da popuste, da pospreme igračke), to doživljavaju kao nepravdu ili dokaz da roditelji više vole mlađe dete. Važno je da roditelji naprave dobru ravnotežu između zahteva koje postavljaju starijem detetu i prostora da ono pokaže kompetenciju i vlastite potrebe.
