Šta je Aerius sirup i koje su osnovne indikacije za njegovu upotrebu?
Aerius sirup u svom sastavu ima 5 mg/ml aktivne supstance, i upotrebljava se za lečenje i ublažavanje simptoma određenih formi alergijskog rinitisa, kao i za ona stanja u kojima je generalno povećana aktivnost histamina, te koja se ispoljavaju urtikarijalnom ospom po koži, i važno je naglasiti da je lek bezbedan za upotrebu kod dece, kao i da ne izaziva pospanost i neke ozbiljnije kontaindikacije.
Dakle, osnovne indikacije za primenu leka Aerius, jesu rinitis i urtikarija, o kojima će biti nešto više reči u nastavku teksta, kada se objasni sastav, dejstvo i upotreba leka u vidu sirupa ili pak i u obliku oralnog rastvora koji se takođe često primenjuje.
Sastav Aerius sirupa i mehanizam dejstva u terapijskom spektru
Lek Aerius spada u grupu antihistaminika H1, koji deluju kompetitivno za histaminske receptore, te smanjuju osnovne efekte dejstva medijatora anafilakse histamina, koja se pak ispoljavaju kao eritematozna ospa, vazokonstrikcija krvnih sudova, pojava koprivnjače, otok sluznica, curenje i zapošenost nosa, i tako dalje.
Osnovna aktivna supstanca leka Aerius jeste disloratadin, koji jeste lek iz pomenute grupe, dok su pomoćne supstance leka – destilovana voda; sorbitol; propilenglikol; sukraloza; te i limunska kiselina; prirodna aroma; dinatrijum edetat i hipromeloza.
Pomenuti aktivni sastojak leka, u koncentraciji od 5 mg/ml je disloratadin, koji pak spada u grupu nesedirajućih H1 antihistaminika dugog vremena poluraspada, pa je važno i već pomenuto da ova supstanca ne izaziva pospanost odnosno sedaciju.
Dakle, lek Aerius koji se unosi u obliku sirupa oralnim putem, deluje sasvim selektivno na neke histaminske receptore u koži i sluznicama, za koje se „trakmiči“ sa histaminom koji je glavni pak medijator alergijskih reakcija, i koje ovaj lek blokira i na taj način sprečava da se veže histamin, pa se reakcija povlači i simptomi koje daje histamin se postepeno smanjuju i nestaju.
Princip nesedirajućeg dejstva disloratadina je u tome da on deluje samo lokalno odnosno blokira periferne histaminske receptore, dok ne dospeva do CNS-a i na taj način nema uticaja na motorne i psihičke funkcije koje bi bile poremećene ako bi lek bio sedirajućeg dejstva, a što je generalno jedna od prednosti H1 antihistaminika, i za mogućnost njihove primene kod dece kod kojih ove reakcije pod dejstvom histamina i jesu najučestalije i mogu dovesti do ozbiljnih simptoma.
Inače je lek disloratadin, jedan od metabolita loratadina (koji se nalazi na primer u poznatom anti alergiskom leku „Pressing“), te se u Aerius sirupu nalazi oko 5 mg aktivne supstance po jednom mililitru rastvora, i lek disloratadin pre svega deluje na umanjenje simptoma nosne kongestije i alergijkih manifestacije, a koje su uzrokovane metabolitima histamina, pre svega delovanjem proinflamatornih medijatora tj citokina, a posebno P-selektina koji se oslobađa iz endotelnih ćelija perifernih krvnih sudova i privlači medijatore zapaljenske reakcije (koje ovaj pomenuti lek upravo i inhibira, na perifernom i lokalnom nivou, dejstvom na receptore).
Jedna od osobina Aerius sirupa tj njegove aktivne supstance jeste i njegovo postepeno delovanje, pa se zato i naziva „dugodelujući“, te se nakon odlične resorpcije iz digestivnog trakta, on posle oko tri sata od oralnog unošenja, dostiže svoju maksimalnu koncentraciju u krvi u kojoj se nalazi vezan za proteine plazme koji ga prenose do ciljnih tkiva (pomenuta maksimalna koncentracija se osnosi na saturaciju transportnih proteina od oko 83% pa do 87%).
Studije koje su ispitivale efikasnost leka Aerius, rađene su na deci uzrasta od jedne do jedanaest godina, te su se reakcije pokazale kao odlične, kod dece koja su u imala neki oblik alergije pak u uzrastu od 1 – 5 godina, a koja su dobijala 1,25 mg disloratadina po kg telesne mase, te su deca koja su uzrasta od 6 – 11 godina dobijala 2.5 mg disloratadina po kg telesne mase.
Principi doziranja Aerius sirupa, potencijalna neželjena dejstva i kontraindikacije
Lek Aerius se daje u vidu oralne primene nevezano za obrok, i ima za cilj da ublaži glavne znake i simptome alergijskog rinitisa, kao i urtikarije i takozvanog intermitentnog rinitisa.
Važno je naglasiti da pre primene leka kod dece do dve godine starosti, treba pre svega utvrditi etiologiju odnosno uzrok nastanka rinitisa, jer kod dece ovog uzrasta jeste najčešći oblik koji je uzrokovan infekcijom, pa se tada lek Aerius ne primenjuje, ali kada se utvrdi da je kod dece pak uzrasta od jedne do pet godina u pitanju alergijski rinitis, sirup se dozira jednom dnevno, i to u količini od 2,5 ml (što je količina aktivne supstance od 2,5 grama, a i što je ranije i navedeno u studijama o dejstvu leka).
Na dalje, kod dece uzrasta od šest do jedanaest godina, lek Aerius u obliku sirupa se daje jednom dnevno u količini od pet mililitara, kod starijih od dvanaest godina se primenjuje preporuka o doziranju leka kao kod odraslih i on se daje jednom dnevno u dozi od 10 ml.
Postoji važna razlika u primeni leka disloratadina, zavisno od toga da li je alergijski rinitis po svojoj prirodi perzistentan ili intermitentan (sa povremenom pojavom simptoma pa njihovom remisijom i opet egzacerbacijom), te se u slučaju da je rinitis perzistentan i da traje duže od četri dana, lek počinje primenjivati u navedenim dozama zavisno od uzrasta, ali pak u vreme kada se organizam izlaže alergenima, i kada su provocirani simptomi, po pravilu svakoga dana u isto vreme.
Sa druge strane kod intermitentne forme rinitisa se lek Aerius, daje tako da se po pravili dozira kada su simptomi alergije prisutni, te da se prekida davanje leka po prestanku simptoma bolesti.
Kada treba biti posebno obazriv u primeni leka Aerius?
Važno je napomenuti da svaka supstanca koja je registrovana kao lek odnosno koja nije pomoćno medicinsko sredstvo, ima neke mere opreza pa tako i disloratadin mora da se pažljivo primenjuje:
Kod dece uzrasta do godinu dana (odojčad), lek nije preporučljivo primenjivati uopšte, jer pak ni studije nisu rađene, te nije potvrđena niti bezbednost niti efikasnost samog leka;
Kod dece uzrasta do dve godine starosti, lek se mora primeniti tek nakon što se utvrdi uzrok nastanka rinitisa, odnosno to da li je on alergijski ili infektivni (jer su deca oslabljene imunske odbrane i u pomenutom uzrastu su sklona čestim virusnim infekcijama ili prehladi tj korizi);
Kod nekih osoba, pre svega kod dece uzrasta od dve do jedanaest godina, kao i kod određenog procenta odraslih osoba, lek se slabije i sporije metaboliše u organizmu, ali se doze leka pak ne smanjuju osim kad su u pitanju ozbljna propratna oboljenja u poremećaju rada jetre ili bubrega;
Kod osoba sa bubrežnom insuficijencijom, lek se može primenjivati uz posebne mere opreza i u konsultaciji sa lekarom, a takođe je potrebno da se poveća pažnja kod osoba koje su alergične na neki od pomoćnih sastojaka sirupa, pre svega na sorbitol (preosetljivost na fruktozu ili pak kod i stanja intolerancije glukoze), te je i poslednja preporuka da se u ovakvim situacijama lek Aerius i izbegava i da mu se nađe adekvatna zamena.
Kontraindikacije, neželjeni efekti i cena Aerius sirupa
Kao i svaki drugi lek, Aerius sirup ima određena stanja u kojima se ne sme primenjivati, i to su već pomenuta – uzrast do godinu dana; trudnoća i dojenje; preosetljivost na fruktozu i intolerancija glukoze, kao i akutna ili hronična bubrežna disfunkcija i insuficijencija.
Sa druge strane kada su u pitanju neželjene reakcije na davanje leka, one su relativno retke u uzrastu većem od dvanaest godina, dok su se neke reakcije potvrdile kod uzrasta do godinu dana, kada je nastala dijareaj, febrilnost i poremećaj cirkardijalnog ritma u smislu nastanka nesanice.
Kod odraslih osoba je sirup Aerius bezbedan za primenu, te su neželjena dejstva zapažena samo kod oko 3% pacijenata i uvrštena su u kategoriju lakših oblika, a to su opšta slabost, glavobolja i suvoća sluznica (pre svega suva usta).
Lek Aerius sirup se proizvodi u pakovanjima od 60 ml i od 120 ml, u obojenoj staklenoj ambalaži i upakovan u kartonsku kutiju sa uputstvom za upotrebu i plastičnom kašičicom za doziranje, te i cena zavisi od veličine pakovanja i iznosi oko 500 dinara, te se lek ne preporučuje bez lekarskog izveštaja ili recepta, pa se za sve dodatne informacije treba obratiti svom lekaru ili farmaceutu.
O alergijskom rinitisu i urtikariji kao oboljenjima koja se tretiraju Aerius sirupom
Alergijski rinitis je poremećaj koji se deli na sezonski (u sezoni polena) i perenijalni rinitis (ili celogodišnji), koji se ispoljavaju vrlo sličnim simptomima koji su posledica delovanja najpre proinflamatornih citokina na periferne krvne sudove u sluznici nosa, pa su simptomni – zapušen nos; kijavca; mukozna sekrecija iz nosa, svrab i otok nosne sluznice, a svakako postoje neke razlike u uzrocima između dva pomenuta oblika oboljenja.
Dakle, kada je u pitanju sezonski ili intermitentni alergijski rinitis, on se po pravilu pak javlja tokom sezone polena, te ima nagli početak i intenzivne simptome, koji sa prestankom sezone i prestaju i upravo se zato i naziva intermitentni odnosno povremeni.
Međutim, on se često može teško otkriti zbog poklapanja sa istovremenim infektivnim rinitisom ili sinuzitisom, pa se rade laboratorijske analize i određene kožne probe, a takođe preosetljivost na polen može da uzrokuje i pojačanu osetljivost do stupnja alergijske reakcije i na duvanski dim ili na prašinu.
Perenijalni ili celogodišnji alergijski rinitis, definiše se kao postojanje simptoma i znakova neke alergije tokom najmanje devet meseci godišnje, ne nužno u kontinuitetu, pa u njegovoj osnovi jesu i genetski faktori (odnosno urođena predispozicija), uz svakako nužno delovanje faktora sredine odnosno određenih supstanci koje su alergeni (kada se alergijski odgovor dešava pak i „dvofazno“, tačnije kao rani i kasni alergijski odgovor ili reakcija).
Urtikarija ili koprivnjača, jeste druga važna indikacija za oralnu primenu preparata iz grupe antihistaminika, u koje spada i Aerius sirup, te ona predominantno ima lokalne kožne promene koje karakteriše takozvana „urtika“, serozna papula na eritematoznoj podlozi, koja je praćena svrabom, a može da bude izazvana genetskom predispozicijom ili faktorima sredine ili oboje.
