Foto: Shutterstock
Ova grupa obuhvata promene na koži koje nastaju usled fotosenzitivnosti, odnosno abnormalne reakcije na sunčevu ili veštačku svetlost.
Fotodermatoze možemo da podelimo na: primarne ili idiopatske – čiji uzrok nije poznat, iako se sumnja na imunološki mehanizam, i na sekundarne ili fotodermatoze udružene sa endogenim (iz organizma) ili sa egzogenim (van organizma) fotosenzibilizatorima.
Alergija na sunce (Urticaria solaris) se javlja neposredno po izlaganju suncu, i traje nekoliko minuta do jednog sata. Polimorfna svetlosna erupcija se javlja dva sata do pet dana posle izlaganja kože suncu. Izgled promena na izloženim delovima je raznolik: osipi, ekcemske reakcije, slivena polja u velike plakove… Terapija podrazumeva najpre preventivu: izbegavanje sunca, zaštitu kože pamučnom, svetlom odećom i korišćenjem krema sa visokim faktorom zaštite. Od medikamentozne terapije, savetuju se lokalni i sistemski kortikosteroidi.
Sekundarne fotodermatoze na sunce nastaju kada određene fotosenzitivne supstance: bilo iz samog organizma (porfirinski molekuli), ili supstance nanete na kožu, ili unete u organizam (lekovi, kozmetički preparati) – koje imaju sposobnost upijanja sunčevog zračenja, učine kožu osetljivom na takvo zračenje. Među češće fotosenzitivne lekove spadaju: tetraciklini, sulfonamidi, lekovi za lečenje težih oblika akni, oralni antidijabetici, eozin, katran, halogenisani salicilanilidi (u sapunima i kozmetici).
Po načinu nastajanja, vremenu nastanka, kao i izgledu promena, razlikujemo fototoksične i fotoalergijske reakcije.
Fototoksične reakcije nastaju kod svih ljudi ako su bili izloženi dovoljnoj količini leka ili hemikalija – nakon nekoliko minuta ili sati. Promene su striktno ograničene na izložene delove.
„Livadski“ dermatitis se javlja posle kontakta sa vlažnom travom po sunčanom vremenu. Promene se javljaju nakon nekoliko sati, reprodukujući oblik trave ili lista (mesto kontakta) u vidu crvenila, otoka, ponekad i plikova.
„Privezak“ dermatitis nastaje usled nanošenja parfema na kožu vrata ili pazuha, a potom izlaganju suncu. Promene imaju oblik kapi koja teče, a karakteristična je pigmentacija (tamno mrka fleka), koja se pri izlaganju sunca pojačava.
Fotoalergijske reakcije nastaju posle 24 sata, i u početku su ograničene na mestu izlaganja. Promene imaju ekcematozni izgled: ograničeno crvenilo, sitno perutanje, uz intenzivan svrab.
Najbolji način za sprečavanje fotodermatoza je, svakako, prevencija, koja podrazumeva: izbegavanje izlaganja suncu, neuzimanje fotosenzitivnih lekova u letnjim mesecima (pogotovo na letovanju), korišćenje krema za sunčanje sa visokim zaštitnim faktorom, nekorišćenje kozmetičkih preparata kućne izrade koji sadrže eterična ulja svih vrsta citrusa, lavande, sandalovine, salicilnu kiselinu ili retinole, na primer.
Postojeće promene se leče lokalnim ili opštim kortikosteroidnim preparatima. Uzročni agens treba odstraniti.
Dr Dejan Terzić,
spec. dermatovenerolog
