Promo
Ručak koji ste danas pojeli i te kako može da utiče na vaša osećanja, što i ne čudi budući da se 95% hormona sreće proizvodi u crevima.
Ako želite da popravite svoje raspoloženje, imate par opcija: možete da pokrenete svoje hormone sreće vežbanjem, pozovete prijatelja koji vas uvek zasmejava ili se ušuškate uz komediju na svom TV-u.
Ono što možda ne znate jeste da i sadržaj vašeg frižidera takođe može da vam podigne raspoloženje, ukoliko imate neke od tri sastojaka za koje naučnici kažu da popravljaju raspoloženje.
Sve veći broj istraživanja sugeriše da pošto se oko 95% vašeg serotonina (hormona sreće) proizvodi u vašim crevima, a vaša creva su obložena nervima i neuronima, ono što se nalazi u vašem stomaku može uticati na kvalitet vašeg raspoloženje. I tako, kada hranite svoj stomak, hranite i svoj mozak.
– Naš mozak je odraz onoga što unosimo u svoje telo, a jedan od najvažnijih načina na koji utičemo na njih jeste kvalitet onoga što jedemo – kaže doktor interne medicine Ostin Perlmuter i dodaje: “Dijeta bogata hranljivim sastojcima (mediteranska dijeta je odličan primer) može da pomogne kognitivnim sposobnostuma i mentalnom zdravlju”.
On dalje navodi tri hranljiva sastojka koja su vam potrebna za poboljšanje raspoloženja:
1. Omega-3 masti
Verovatno već znate da su omega-3 masne kiseline u osnovi kraljica masnih kiselina. I prema dr Perlmuteru, uključivanje više njih u vašu ishranu može ozbiljno da oživi vaš mozak.
Omega-3 masti se mogu naći u biljnoj hrani kao što su orasi i semenke, ali omega-3 koje su najbolje proučavane zbog njihove veze sa mentalnim zdravljem se prvenstveno nalaze u većim koncentracijama u hladnovodnim ribama kao što su losos, sardine, skuša, haringa i inćuni, kaže dr Perlmuter.
Takođe postoje dokazi da omega-3 mogu pomoći u smanjenju kliničke anksioznosti i da mogu da ublaže simptome depresije. Osim mozga, omega-3 takođe podstiču protok krvi, poboljšavaju zdravlje kože i doprinose opštem zdravlju ćelijskih membrana.
2. Polifenoli
Polifenoli su velika grupa biljnih molekula. Konzumiranje određenih vrsta polifenola bogatih antioksidansima smanjuje rizik od obolevanja od depresije, dok druga istraživanja sugerišu da jedenje polifenola može biti od pomoći za ukupni mentalni status i zaštitu mozga protiv određenih vrsta demencije, ističe dr Perlmuter.
Polifenoli se obično nalaze u voću i povrću (naročito u bobicama, crvenom luku i tempehu), kao i u kafi, čaju, tamnoj čokoladi i začinima poput kurkume i karanfilića.
3. Probiotici
Relativno novi u polju naučnih istraživanja, probiotici se sve više koriste kao suplement koji može biti veoma koristan za vaš mozak.
– Nedavne studije sugerišu da je jedan od najvećih načina na koji možemo uticati na naš mozak upravo kroz zdravlje naših creva, uključujući bakterije koje tamo žive. To je delom zato što se u našim crevima nalazi većina našeg imunog sistema, a ove imune ćelije mogu uticati na ono što ulazi u naš krvotok i tako uticati na naš mozak – kaže dr Perlmuter.
