Bolest nikada nije zabeležena u našoj zemlji.
Ptice selice, naročito divlje patke su prirodni rezervoar virusa avijarne influence ali su istovremeno i najotpornije na infekciju. Njihov direktni ili indirektni kontakt sa domaćom živinom koja je veoma prijemčiva na virus, može dovesti do infekcije i pojave epizootije. Važnu ulogu u širenju bolesti ima i promet živih ptica.
Istraživanja su pokazala da virus niske patogenosti može, nakon ulaska u populaciju prijemčivih ptica, mutirati u virus visoke patogenosti. U toku epidemije influence u SAD 1983-84, H5N2 soj virusa influence živine je na samom početku izazivao nizak mortalitet da bi nakon 6 meseci postao visoko patogen sa stopom uginuća oko 90%. Slična situacija je zabeležena i u Italiji gde je došlo do mutacije virusa kod prijemčive živine sa visokim mortalitetom.
Virus avijarne influence u normalnim okolnostima inficira samo ptice i svinje. Infekcija kod ljudi je zabeležena prilikom epidemija izazvanih visokopatogenim virusom AI. Intenzivna istraživanja ovih slučajeva u Hong Kongu su potvrdila da se infekcija kod ljudi javila u slučajevima gde su ljudi bili izloženi direktnom kontaktu sa obolelom živinom.
Klinički znaci bolesti
Bolest se pojavljuje iznenada kod živine sa otokom glave, cijanozom kreste i podbradnjaka, slabošću, gubitkom apetita, respiratornim sindromom, dijarejom i padom nosivosti. Uginuća se mogu pojaviti i bez prethodnih simptoma a mortalitet kod ifekcije sa HPAI može iznositi i 90-100%. Vlasnici živine u slučaju pojave ovih simptoma, koji se mogu pojaviti i kod drugih oboljenja, moraju odmah pozvati nadležnog veterinara.
Prenošenje bolesti
• Direktan kontakt sa sekretima i ekskretima inficirane živine, posebno sa fecesom,
• Kontaminirana hrana, voda, oprema i odeća, uključujući i opremu koja nije na zadovoljavajući način očišćena i dezinfikovana,
• Uvođenje novonabavljenih životinja lošeg ili nepoznatog zdravstvenog statusa i nesprovođenje izolacije ovih životinja na farmama (karantiniranje)
• Kontakt sa štetočinama i divljim pticama (klinički zdrave vodene ptice mogu uneti virus u jato)
• Izlomljena kontaminirana jaja mogu inficirati piliće u inkubatorima
Kontrola bolesti
U slučaju pojave bolesti sprovodi se potpuna izolacija farme, zabrana transporta u i sa farmi i uništavanje inficiranih ili potencijalno izloženih jata sa rigoroznom dezinfekcijom svih prostorija i predmeta, uključujući i transportna sredstva, koji su mogli biti u kontaktu sa virusom kako bi se sprečilo eventualno širenje na druge farme i zadržavanje virusa u populaciji živine u zemlji. Pored visoke kontagioznosti, virus se lako može preneti sa farme na farmu mehaničkim putem kao što su kontaminirana oprema, transportna sredstva, hrana, kavezima ili preko ljudi i to pasivno odećom ili obućom. Virus u prirodi može opstati u toku dužeg perioda naročito pri niskim temperaturama. Međutim, striktne biosigurnosne i sanitarne mere na farmama značajno mogu zaštiti životinje od pojave ne samo ove već i drugih bolesti.
Mere koje sprovodi Ministarstvo poljoprivrede
Iako je rizik pojavljivanja avijarne influence kod nas minimalan i vezan je skoro isključivo za kretanje vodenih ptica selica, Uprava za veterinu sprovodi sve neophodne mere zaštite od njenog pojavljivanja i sprečavanja eventualnog širenja.
Početkom 2004. godine Ministarstvo poljoprivrede je donelo Naredbu o preduzimanju mera za sprečavanje unošenja zarazne bolesti ptica avijarne influence u Republiku Srbiju („Sl. Glasnik RS“ br. 18 od 25.2.2004. godine) kojom se zabranjuje uvoz i provoz pošiljki živine, kaveznih ptica, ptica koje žive slobodne u prirodi, ptica za zoološke vrtove kao i proizvoda, sirovina i odpadaka od pomenutih kategorija ptica koje potiču iz zemalja u kojima je prijavljeno postojanje bolesti avijarna influenca. Do sada bolest je prijavljena u sledećim državama:Hong Kong, Indonezija, Japan, Južnoafrička Republika, Južna Koreja, Kambodža, Kazahstan, Kina, Laos, Mongolija, Rusija, Tajland i Vijetnam.
Uprava za veterinu nakon svakog slučaja bolesti u svetu, kao i prilikom postavljanja zahteva za uvoz pomenutih roba u Srbiju vrši stručnu analizu rizika (kvalitativnu) i to na principima analize rizika koje preporucuje Svetska organizacija za zdravstvenu zaštitu životinja (OIE). Do sada ni jedan uvoz iz rizičnih zemalja nije obavljen.
Kao dodatnu sigurnosnu meru, Uprava za veterinu rutinski propisuje obavezan karantin za sve vrste roba koje mogu biti potencijalni nosilac virusa avijarne influence u toku koga se obavljaju laboratorijska ispitivanja na prisustvo ove bolesti kao i niza drugih.
Na graničnim prelazima uveden je pojačan nadzor i kontrola pošiljki, pri čemu je na Aerodromu „Beograd“ uvedeno dežurstvo graničnog veterinarskog inspektora od prvog do poslednjeg leta.
Uprava za veterinu je odredila Veterinarski specijalistički institut u Kraljevu za nadležnu laboratoriju u kojoj će se vršiti sva dijagnostička ispitivanja ove bolesti i to zbog kadrovske i tehničke opremljenosti kao i aktivnom radu stručnjaka ovog instituta, u saradnji sa drugim institutima i Fakultetom veterinarske medicine na istraživanjima ove i drugih bolesti ptica. Svi prijavljeni slučajevi kao i uzorci od životinja koji upućuju na avijarnu influencu biće upućivani u VSI Kraljevo na ispitivanja kako bi se obezbedila brza dijagnostika u slučaju sumnje na bolest kao i brza i adekvatna reakcija naše službe i koordinacija sa Ministarstvom zdravlja radi sprovođenja preventivnih mera kod stanovništva.
Ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede je oformio stručnu radnu grupu koja će aktivno raditi na pitanjima sprečavanja pojave i kontrolu zarazne bolesti avijarna influenca kao i pravovremenom i stručnom izveštavanju javnosti u sledećem sastavu:
1. Dejan Krnjaić, direktor Uprave za veterinu (predsednik),
2. Aleksandar Vasiljević, direktor Uprave za šume,
3. Sanja Čelebićanin, načelnik Odeljenja za veterinarsku inpekciju
4. Budimir Plavšić, načelnik Odeljenja za zdravstvenu zaštitu i dobrobit životinja
5. Radmila Resanović, docent na Fakultetu Veterinarske Medicine,
6. Bratislav Milošević, direktor Naučnog Instituta za Veterinarstvo Srbije Beograd
7. Milanko Šekler, direktor Veterinarskog specijalističkog institutra Kraljevo.
Šta je praktično urađeno do sada po pitanju ove bolesti?
Uprava za veterinu je još 2004. godine, analizirajući epidemiološko-epizootiološku sliku ove bolesti u svetu i faktore rizika, u cilju sprovođenja aktivnog nadzora i zaštite domaće živine, ali indirektno i stanovništva, sprovela, preko VSI Kraljevo, dijagnostička ispitivanja ptica selica (koje su glavni rezervoar virusa i prenosilac bolesti širom sveta) na avijarnu influencu (i drugih infektivnih bolesti ptica čiji nosioci mogu biti migrirajuće ptice).
Ispitivanjima su obuhvaćene ptice selice kao i domaće divlje ptice koje žive u vodotokovima Nišave, Velike Morave, Zapadne Morave i Ibra. Rezultati ispitivanja su negativni. U okviru tog projekta obezbeđen je uvoz određene količine dijagnostikuma koji će biti korišćena i za ispitivanja koja će biti nastavljena i ubuduće.
Uprava za veterinu je izradila nacrt vanrednog nacionalnog plana (Contingency plan) u slučaju pojave avijarne influence. Tim planom su predviđene sve aktivnosti kao i odgovorna lica koja će biti uključena u sprovođenje propisanih mera. Predviđeno je i sprovođenje simulacione vežbe na terenu kako bi se pojačala budnost čitave službe i praktično vežbale sve aktivnosti terenske, dijagnostičke i upravne službe. Pored toga, sprovodiće se i kampanja povećanja svesnosti držaoca ptica kako bi uvideli značaj prepoznavanja i brzog prijavljivanja ove bolesti nadležnim službama ali i uvođenja biosigurnosnih mera na njihovim farmama.
Pored toga, Uprava za veterinu preko veterinarskih inspektora i veterinarskih stanica vrši kontrolu i edukaciju vlasnika živine (kao i drugih životinjskih vrsta) o obaveznom sprovođenju biosigurnosnih mera na farmama u skladu sa principima dobre uzgajivačke prakse. Ove mere obezbeđuju očuvanje zdravlja životinja, sprečavaju širenje infektivnih a posebno egzotičnih bolesti, smanjuju troškove uzgoja životinja i troškove prevencije i kontrole bolesti na farmi, regionu i čitavoj državi i regionu i povećavaju profitabilnost ovog posla.
Za vlasnike i držaoce životinja veoma važno je sledeće:
1. U saradnji sa veterinarskom službom napraviti zdravstveni plan koji uključuje i biosigurnosne mere u cilju minimiziranja rizika širenja zaraznih bolesti. Ovaj plan podrazumeva izolaciju (karantin) novonabavljenih životinja, uzorkovanje i dijagnostička ispitivanja,
2. Obezbediti dobru evidenciju svih tokova životinja, opreme, hrane i kretanja ljudi na farmi kako bi se obezbedila sledljivost i identifikacija uzroka nastanka zdravstvenog ili uzgajicačkog problema
3. Obuka osoblja kako bi uvek bile jasne biosigurnosne i higijenske mere i kako bi se povećala budnost i praćenje zdravstvenih i proizvodnih parametara koji mogu uputiti na pojavu oboljenja:
a. Pratiti kliničke znake bolesti
b. Povećana stopa uginuća, pad nosivosti i respiratorni simptomi mogu biti rani znaci postojanja zdravstvenog problema
c. Ukoliko se ustanovi sumnja, hitno se obratiti veterinaru. Ne treba čekati na pojavu evidentnijih poremećaja – neke bolesti se mogu širiti veoma brzo!
Prilikom kupovine ili nabavke novih životinja neophodno je evidentirati zdravstveni status životinja:
• Ne nabavljati životinje koje nemaju Uverenje o zdravstvenom stanju koje je čitko popunjeno, pečatirano i potpisano,
• Novonabavljene jedinke treba držati potpuno izolovane od ostalih životinja na farmama. U saradnji sa veterinarom utvrditi na koje bolesti treba uraditi dijagnostička ispitivanja
• Novonabavljene životinje smestiti isključivo u objekte koji su propisno očišćeni i dezinfikovani po principu „sve unutra-sve napolje“
• Koristiti odvojenu opremu i osoblje za izolovane životinje
• Objekte za karantin držati što je moguće bliže ulazu u farmu i odvojeno od drugih objekata gde se drže druge životinja. Obezbediti dobre higijenske i veterinarsko-sanitarne uslove objekata kao i adekvatnu zaštitu od glodara i štetočina koji mogu širiti bolest
• Postaviti dezinfekcione barijere na ulaz u farmu kao i objekte
• Sprečiti širenje infekcije na farmi na odeći, obući ili rukama. Osoblje i posetioci moraju nositi čista zaštitna odela i gumene čizme i obavezno preći dezinfekcionu barijeru i oprati ruke efikasnim dezinficijensom
• Sprečiti ulazak divljih ptica, pasa, mačaka, glodara i drugih životinja na farmu i skladišta hrane.
