Foto: Christian Stemper
Tim povodom Kancelarija Grada Beča u Beogradu sastavila je listu od 10 glavnih razloga zbog kojih se u austrijskoj prestonici kvalitetno živi:
1. Bilo kuda, gradski prevoz svuda
Građane širom Beča prevozi 129 autobusa, 28 tramvajskih i pet metro linija.
Javni gradski prevoz je brz, pouzdan i ekološki prihvatljiv, a dnevno prelazi rutu od ukupno 1.150 kilometara.
Putnici se voze prevozom do najudaljenijih delova Beča i to po niskoj ceni: godišnja karta iznosi samo jedan evro po danu.
Noćni autobusi preuzimaju prevoz putnika posle ponoći, a petkom i vikendom razvezu „noćne ptice“ manje-više do kućnog praga.
2. Voda s planina
Najbolje piće u Beču (osim bečkog vina) dolazi direktno iz česme: sveža planinska voda.
Dva cevovoda sa Alpa, iz Donje Austrije i Štajerske, svakog dana snabdevaju grad sa 400.000 metara kubnih sveže vode – što je dovoljno da se napuni 2,5 miliona kada.
Probajte vodu za piće u Beču na nekoj od hiljadu javnih česmi. Beč je ujedno prvi grad na svetu koji je svoju zalihu vode zaštitio Ustavom.
3. Zelene površine
Beč spada u jedan od najzelenijih većih gradova sa preko 53 odsto zelenih površina.
U gradu se vodi računa o 990 parkova odnosno 480.000 stabala.
Parkovi uz ulicu Ringštrase ili park Prater nude mogućnost da u samom centru grada uživate u zelenilu.
Pored bečke šume na obodima tu je i značajan deo nacionalnog parka Lobau.
Lobau spada u jednu od poslednjih očuvanih srednjoevropskih močvara koja je ujedno stanište mnogobrojnih biljnih i životnjskih vrsta.
4. Aktivnost na prvom mestu
Bečka šuma je raj za šetače i bicikliste sa ukupno 11 obeleženih staza unutar gradske zone.
Na brdu Kalenberg nalazi se avanturistički park kao i 3D park za ljubitelje streljaštva.
Bečki bazeni i Dunav nude mogućnosti za kupanje na više lokacija.
Na Dunavskom ostrvu ili kod Pratera možete da idete na klizanje ili trčanje, a na starom Dunavu na veslanje.
5. Glavni grad krastavaca
Beč ima veoma razvijen poljoprivredni sektor: trećina zelene površine i 15 odsto ukupne gradske površine se ustupa uzgoju.
Oko 645 bašti, vinograda, polja i voćnjaka snabdevaju grad voćem, povrćem, žitaricama i vinom.
Beč ima više krastavaca nego bilo koji drugi region u Austriji – čak 28.700 tona godišnje, što ga čini glavnim gradom krastavaca.
6. Mišelinove zvezdice
Bečka kuhinja je jedina na svetu koja nosi ime po nekom gradu. Ali taj grad nije mesto na kome se lako drži dijeta.
U Beču ima nekoliko restorana nagrađenih Mišelinovim zvezdicama koji spremaju jela po razumnim cenama – u gradskom parku restoran „Steirereck“ Hajnca Rajtbauera, restoran „Amador“ Huana Amadora i restoran „Konstantin Filippou“ istoimenog vlasnika grčko-austrijskog porekla.
Pored velikog broja restorana, pabova i gostionica, u Beču ima i mnogo tradicionalnih mesta kao što je „Café Landtmann“ iz 1873. godine ili restoran „Zum Figlmüller“ koji je duže od 110 godina poznat kao „dom bečke šnicle“.
7. Superheroji u narandžastom
Gradska čistoća u Beču uživa kultni status.
Radnici u narandžastim uniformama se brinu ne samo o smeću i reciklaži, već i o uklanjanju snega sa ulica i biciklističkih staza.
Vozila gradske čistoće godišnje pređu 120.000 ruta, odnosno devet miliona kilometara – što je ekvivalentno putovanju na Mesec svakih 14 dana.
8. Beč nikada ne prestaje da uči
Oko 200.000 studenata pohađa 20 različitih univerziteta, što Beč čini najvećim studentskim gradom na nemačkom govornom području.
Beč se ponosi kvalitetom svojih univerziteta – bečka Muzička akademija spada u najbolje u svetu.
9. Ceo svet u Beču
Beč spada u najpopularniji konferencijski centar sveta i raspolaže kompletnom infrastrukturom za ovakve događaje: odličnim lokacijama – od modernih zgrada do baroknih zdanja, dobrim prevozom i visokim stepenom bezbednosti za posetioce iz celog sveta.
Godišnje se u Beču održi oko 4.500 konferencija. Austrijska prestonica je dom mnogih institucija, međunarodnih organizacija i naravno Ujedinjenih nacija.
10. Umetnost na dlanu
Bečki muzeji ističu se najvećim kolekcijama Gustava Klimta, Egona Šilea i Brojgela.
U Beču postoji 100 muzeja, 250 galerija savremene umetnosti, preko 15.000 koncerata godišnje, 80 festivala, 10.000 sedišta u koncertnim salama, tri operske kuće, 120 bina, 28 palata i 163 gradske građevine. Sasvim dovoljno, zar ne?
