Malo poznata, ali vrlo lekovita biljka sladić, izuzetno slatkog korena, već hiljadama godina koristi se za lečenje disajnih organa, gastritisa, bubrežnih infekcija, reumatskih oboljenja i čira na želucu. Nedavno je otkriveno da su njeni preparati takođe vrlo blagotvorni u menopauzi, jer smanjuju noćno znojenje i valunge , čak do 80 odsto i tako omogućavaju kvalitetniji san.
U nastavku saznajte koja su sve lekovita svojstva slatkog korena, kako se pravi čaj od sladića i pravilno dozira, te na koji način se ova biljka upotrebljava u prehrambenoj industriji. Ostanite sa nama, pripremili smo odlične prirodne recepte..
Slatki koren opis biljke i rasprostranjenost
Sladić, šećerni ili slatki koren, likorica ili likoriš, latinskog naziva Glycyrrhiza glabra, je višegodišnja zeljasta biljka iz porodice tkz. leptirnjača. Njegovo botaničko ime potiče od grčke reči glykys, što znači sladak, i rrhyza, što znači koren, kao i latinske reči glabra, koja znači gola.
Slatki koren je vrlo sladak, čak 50 puta slađi od šećera. Drvenast je, snažan i vrlo razgranat, spolja naboran i smeđe boje, a iznutra žut . Iz njega izbijaju mnogobrojne, do 2 m duge puzeće vreže iz kojih se razvijaju nove biljke, tako da se biljka sladić vrlo brzo širi.
Stabljike su uspravne, visoke od 1 do 1,5 metar, žilave i slabo razgranate. Listovi su mu neparno perasti, sastavljeni su od 10 do 15 cm dugih, jajolikih, i na vrhu kratko zašiljenih listića.
Samoniklo raste na obalama reka
U julu i avgustu biljka sladić cveta i to sitnim plavoljubičastim cvetovima, koji podsećaju na cvetove pasulja. Javljaju se u pazusima listova, skupljeni u grozdaste cvasti, na dugim peteljkama. Nakon cvetanja razvijaju se plodovi: oko 2-3 cm duge crveno-smeđe mahune sa 3 -5 duguljastih semenki.
Sladić biljka potiče sa srednjeg istoka, iz Indije i Kine, a danas se oko 20 podvrsta uzgaja u svim umerenoklimatskim područjima sveta. Slatki koren raste samoniklo u Španiji, južnoj Francuskoj, Italiji, Grčkoj i istočnoj i jugozapadnoj Aziji, i to na poljima i livadama, u grmlju, kraj reka i puteva. Kod nas se može naći na peskovitim obalama Dunava i Tise.
Lekovita svojstva sladića poznata od davnina
Zbog vrlo slatkog korena i svojih lekovitih svojstava , ova biljka se već hiljadama godina upotrebljava u narodnim medicinama širom sveta. Stari Kinezi su verovali da podmlađuje, produžava život i daje snagu.
Indijci su koristili sladić kao afrodizijak, a arapski lekari upotrebljavali kao laksativ i za lečenje bolesti želuca, bubrega i bešike. Egipćani su slatki koren stavljali u pogrebne posude, nekoliko takvih je pronađeno u Tutankamonovoj grobnici.
Kao sredstvo za zaslađivanje koristili su ga stari Grci, dok su indijanska plemena sladić koren upotrebljavala za olakšavanje porođaja. Rimljani su pak, zgusnuti sok korena sladića upotrebljavali kao sredstvo protiv kašlja i bolesti disajnih organa, a legionari su ga na bojnim poljima žvakali , jer su smatrali da smiruje živce. Tu naviku je kasnije preuzeo čuveni Napoleon.
U zemlje severne i srednje Evrope biljka sladić je stigla tek u 15 veku. Najpre je gajena u Engleskoj i Nemačkoj i ubrzo je postao cenjeno lekovito sredstvo, posebno protiv kašlja i bolesti disajnih puteva, ali i problema sa varenjem.
Od kraja 19. i početka 20. veka je, zbog pojave različitih sintetičkih lekova , izgubio značaj u zvaničnoj medicini, ali je i dalje bio prisutan u narodnoj.
Pomaže kod bolesti disajnih organa
Sredinom 20. veka dokazano je da koren sladića lekovito deluje na disajne organe, ublažava grčeve creva i bolove izazvane jakim sredstvima protiv zatvora, a pomaže i kod čira na želucu.
Tada je ponovo počeo da se koristi u zvaničnoj medicini, tako da ga danas sadrže i gotovi lekoviti preparati, a najčešće se koristi sirup od sladića, tablete protiv kašlja i sredstva koja podstiču pražnjenje creva. Slatki koren ima u istovreme sladak, ali i pomalo gorkast, aromatičan ukus.
Kakav je sastav slatkog korena?
Ocim glicirizina, koji je 50 puta slađi od šećera, sadrži flavinode, fitosterine, kumarine, skrob, šećerne i mineralne materije, nešto sluzi, smole i eteričnog ulja. Iako je jako sladak sladićev koren ima vrlo malu hranljivu vrednost, pa je idealan prirodni zaslađivač za dijabetičare i gojazne.
Antidepresiv kao kantarion
Biljka sladić je odlična zemena za kantarion, jer ima brojene antidepresivne sastojke. Smatra se da i zbog delovanja na hormon kortizol, pojačava otpornost na stres, pa je dobro koristiti ga tokom teških fizičkih i psihičkih napora.
Slatki koren i njegovi preparati takođe su vrlo blagotvorni za žene u menopauzi, jer smanjuju noćno znojenje i valunge za čak 80 procenata i time omogućavaju puno kvalitetniji san. Naime, stručnjaci smatraju da prirodna jedinjenja iz ove biljke, oponašaju estrogen, čija koncentracija u tom životnom razdoblju opada, pa bi lekoviti sladić za hormone mogao da bude uveden kao bezbedna i zdrava alternativa terapiji.
Zbog dejstva na kortizol i estrogen, slatki koren smanjuje proizvodnju testosterona i do 50 posto, čime poboljšava stanje kože i kose i redukuje rast neželjenih dlačica. Najbolje ga je kombinovati sa boražinom, jer ona takođe redukuje dejstvo muškog hormona, pa zajedno čine moćan spoj.
Kako se koristi slatki koren kao lek
Glava: Slatki koren pomaže protiv jakog mamurluka, koji nastupa nakon preteranog konzumiranja alkoholnih pića, naročito u zimskom periodu.
Usna duplja: Smiruje upalu sluzokože usta i desni, jača ih i odlična je prevencija kod paradentoze.
Disajni organi: Lekoviti koren smiruje uporni kašalj, olakšava disanje i iskašljavanje, pomaže kod sezonskog gripa, promuklosti, jakih prehlada, gnojne angine, bronhitisa i astme. Čaj od sladića posebno je pogodan za decu i pušače.
Krv: Jača imunitet i pomaže protiv hroničnog umora, malaksalosti i iscrpljenosti.
Želudac: Slatki koren smiruje upalu sluzokože želuca, sprečava pojačano lučenje kiseline, pomaže kod gastritisa, čira i trovanja hranom.
Creva: Podstiče njihov bolji rad, pomaže kod hroničnog zatvora, grčeva i nadutosti. Čaj od sladića deluje kao blago sredstvo za čišćenje.
Bubrezi i mokraćna bešika: Podstiče bolji rad bubrega i izlučivanje mokraće.
Kosti i zglobovi: Pomaže kod reume i reumatoidnog artritisa.
Ženske bolesti: Ublažava simptome PMS-a i tegobe menopauze.
Duševne bolesti: Smiruje i jača živce, pomaže kod nervoze.
Kako se pravi čaj od sladića protiv gastritisa
Za ovaj recept vam je potrebno:
100 grama sladića
po 50 g listova od nane i matičnjaka,
po 50 g cvetova kamilice i žalfije
litar ključale vode
Usitnjeno suvo bilje pomešati, 4 kašike čajne mešavine preliti sa tek ključalom vodom i pokriveno ostaviti celu noć da odstoji. Ujutru procedite sladić čaj i pijte ga tokom celog dana umesto drugih napitaka.
Sladićev čaj protiv nazeba
1 mala kašičica slatkog korena
3 decilitra proključale vode
Usiitnjeni suvi sladić koren, prelijte ključalom vodom i ostavite da odstoji do 20 minuta (obavezno poklopiti). Uzimajte ovaj blagotvorni topli napitak 2 do 4 puta dnevno.
Čaj protiv zatvora i neurednog varenja
Sastojci:
100 g slatkog korena
40 g kore krušine ( Frangula alnus)
po 50 g kima, anisa i komorača
3 dl ključale vode
Suvo bilje iseckajte na sitno i promešajte. Uzmite 2 pune kašike mešavine i prelijte provrelom vodom i ostavite da odstoji pokriveno 120 minuta. Tečnost procedite i pijte svako veče neposredno pred počinak. Iskustva sa ovim čajem su veoma dobra..
Napravite vino od sladića
Potrebno vam je:
100 grama sladić korena
1 litra belog vina
Sitno isceskan osušen slatki koren prelijte sa domaćim belim vinom i ostavite da odstoji 8 do 10 dana. Nakon tog perioda, procedite i uzimajte svakodnevno 3 do 5 puta po jednu supenu kašiku.
Prirodno sredstvo protiv opadanja kose
Biljka sladić sadrži sastojak koji sprečava pretvaranje testosterona u DHT (dihidrotestosteron), koji ima kvažnu ulogu kod opadanja kose kod muškaraca. Od njega možete napraviti i šampon za sprečavanje alopecije, tako što ćete slatki koren narendati i dodati u vaš šampon koji inače koristite.
- Napravite fenomenalnu pastu od 2 kašike samlevenog sladićevog korena, četiri kašike mleka i prstohvata šafrana. Mažite kritična mesta uveče pre spavanja i kosa bi posle nekoliko nedelja trebalo da počne da raste. Pasta je vrlo efikasna u početnim stadijumima ćelavosti, kod ubrzanog gubitka kose i pojave peruti.
Napravite lekoviti prašak
Usitnjen osušeni koren sameljite u prah. Tako dobijeni prašak koristitte zajedno sa medom i to pola kašike praha pomešajte sa supenom kašikom domaćeg meda.
Fenomenalna tinktura od sladića
Pripremite:
60 grama slatkog korena
4 dl alkohola od 70 procenata
2dl destilovane vode
Usitnjeni suvi koren sladića preliti alkoholom i destilovanom vodom. Nakon što zatvoreno odstoji 14 dana, dobijenu tečnost procediti što bolje. Uzimati 3 puta dnevno po 1 čajnu kašičicu tinkture pomešane sa malo vode.
Izaziva li sladić nuspojave i kako se dozira
Pravilna upotreba sladića nema štetnih posledica. Samo prevelike količine i dugotrajno korišćenje, posebno ako pijete napitak od korena sladića, može izazvati povišen krvni pritisak, zadržavanje tečnosti, edeme lica i zglobova i otežano disanje. Sok od sladića ne preporučuje se svakodnevno, niti dugotrajno, već najviše 4-6 nedelja.
Sladić u trudnoći nije preporučljiv, a ne bi smele da ga koriste ni osobe koje boluju od visokog krvnog pritiska, bubrežnih bolesti, ciroze jetre ili ako koriste lekove koji sadrže digitalis.
Slatki koren u prehrambenoj industriji
Sladak koren se u prehrambenoj industriji uglavnom upotrebljava u slatkišima, ili se od njega proizvodi tkz. crni šećer, koji se koristi za pravljenje crnih slatkiša.
U industriji lekova i napitaka, posebno onih penušavih, koren sladića se upotrebljava za prikrivanje neprijatnih ukusa. Koristi se i u proizvodnji likera ( pre svega italijanske sambuke) vina, piva i duvana, pa čak i paste za obuću, plastičnih masa i komposta za uzgoj gljiva.
Zbog velike potražnje biljka sladić se danas gaji i plantažno, a najveći proizvođači su Rusija, Turska, Španija i zemlje Srednjeg istoka. U svetu se godišnje proizvede više od 3000 tona osušenog slatkog korena.
