pixabay.com
Benigna hiperplazija prostate, erektilna disfunkcija i kardiovaskularne bolesti su najčešći problemi koji pogađaju muškarce u srednjem životnom dobu.
Briga o muškom zdravlju i zdravlju uopšte nije i ne sme biti trend određenog meseca, dana ili godine. Redovni lekarski pregledi, prevencija i lečenje moraju biti svakodnevni.
Pitanje muškog zdravlja potrebno je postavljati svaki dan, a odgovore tražiti od stručnjaka. Muškarci, da bi ostali ili postali zdravi, moraju da obrate pažnju na specifičnu problematiku i patologije koje ih pogađaju, te biti sesni problema. Na taj način, sam problem je lakše razumeti i prevenirati ga ili blagovremeno suzbiti.
Najčešći problemi koji pogađaju muškarce u srednjem dobu jesu benigna hiperplazija prostate, erektilna disfunkcija i kardiovaskularne bolesti.
Benigna hiperplazija prostate predstavlja benigno uvećanje prostate uzrokovano rastom novih ćelija prostate i najčešće se javlja kod muškaraca u srednjem dobu. Određene smetnje mogu se javiti ranije i kretati od minimalnih, do onih koje značajno narušavaju kvalitet života i zdravlje muškarca.
Najčešći znak da je reč o benignoj hiperplaziji prostate je poremećaj mokrenja. Učestalost noćnog mokrenja, čekanje na početak mokrenja ili bol jasni su alarmi da je potrebno obratiti se lekaru. Iako predstavlja najčešći dobroćudni tumor, učestalost benigne hiperplazije prostate raste s godinama i može dovesti do komplikacija.
Najčešće komplikacije koje se javljaju jesu kamen u mokraćnoj bešici, infekcije urinarnog trakta, urinarna inkontinencija, poremećaj funkcije gornjeg urinarnog trakta, kao i hematurija, odnosno pojava krvi u mokraći.
Važno je voditi računa o ispravnom higijensko dijetetskom režimu, pa se preporučuje dnevni unos tečnosti od 1,5 do 2 litra, izbegavanje konzumiranja tečnosti pred spavanje, redovna fizička aktivnost, kao i izbegavanje dužeg boravka na hladnim i vlažnim mestima. Potrebno je izbegavati alkohol, a unos kafe i pića koja sadrže kofein smanjiti na minimum.
Drugo, najčešće stanje koje se često javlja udruženo sa benignom hiperplazijom prostate jeste erektilna disfunkcija od koje pati sve više muškaraca, kako srednje i starije, tako i oni mlađeg životnog uzrasta.
Erektilna disfunkcija, ili prema novijoj klasifikaciji – erektilni poremećaj jeste seksualna disfunkcija pri kojoj muškarac ne može postići ili održati erekciju do završetka seksualne aktivnosti u periodu dužem od šest meseci.
Uzroci su obično pomešani, pa je u najvećem broju reč o kombinaciji psiholoških (stres, problemi u vezi, manjak samopouzdanja), i organskih faktora (konzumacija cigareta, diabetes melitus, hipertenzija…).
Upravo psihološki faktori odnosno emocionalni stres ili strah od neuspeha jesu uzrok sve većeg broja mlađih muškaraca sa ovim poremećajem. Veoma važno je da se erektilna disfunkcija ne “leči” samostalno, bez stručne pomoći lekara specijaliste.
Erektilna disfunkcija i kardiovaskularne bolesti dele zajedničke faktore rizika poput starosnog uzrasta, hiperholesterolemije, arterijske hipertenzije, insulinske rezistencije i diabetes melitusa, pušenja, gojaznosti i depresije.
Brojna istraživanja pokazala su da je erektilna disfukcija česta kod bolesnika sa kardiovaskularnim oboljenjima (više od 70%), te je nezavisan prediktor budućih kardiovaskularnih događaja kod muškaraca sa i bez potvrđene kardiovaskularne bolesti.
Važno je napomenuti da erektilna disfunkcija prethodi simptomima koronarne bolesti za 2 do 3 godine, a kardiovaskularnim događajima za 3 do 5 godina.
Ukoliko su se muškarci pronašli u nekom od oboljenja ili prepoznali neki od simptoma važno je da se jave urologu ili kardiologu i tako na vreme dobiju odgovarajuću terapiju ili preveniraju dalje komplikacije. Rešenje postoji. Pregledaj se!
