Bonsai umetnost i značenje. Definicija izraza ili termina bonsai jeste biljka, obično drvo ili grm, koje se uzgaja u saksiji i dovodi do izgleda zrelog i odraslog drveta putem različitih tehnika orezivanja. Biljka obično ne prelazi 1 m u visini. Bonsai umetnost, kao što znamo, traje skoro 2000 godina. Reč bonsai sastoji se od 2 japanska znaka ili 2 fraze, bon i sai, gde je bon – saksija, tacna ili plato, a sai – drvo ili biljka (zasad).
Reč bonsai jednako odgovara biljkama u otvorenom i zatvorenom prostoru. Originalna reč bonsai dolazi iz kineskog jezika i njihove reči p’en tsai zvuče gotovo identično kao bonsai, a imaju i slično značenje. To je zapravo drvo u saksiji, ali drvo koje je podvrgnuto brojnim hortikulturalnim i estetskim disciplinama, kako bi se postigla vizuelna i botanička harmonija. Suština klasičnog bonsai postupka jeste da proizvede zdrav minijaturni oblik drveta.
Krajnji izazov za bonsai dizajnera jeste da izloži suštinu drveta. Bonsai umetnost je pričanje priče kroz živu iluziju. Umetnik teži da nađe načine lične ekspresije unutar granica dobre hortikulturalne prakse. Bonsai je prijatna mešavina forme, misli i sugestije u minijaturnom svetu i kao i svaka velika umetnost, ona to i donosi.
Početnici i učenici često imaju jednu te istu brigu i često su zabrinuti oko jedne stavke: kako da održe biljku zdravom. Ključ je u tome da budete sposobni da kontrolišete stepen stresa koji će biljka pretrpeti, a da i dalje ostane zdrava. Kada se kaže stres ne misli se na psihološki stres, nego na hortikulturalnu praksu sposobnosti da znate kada ste preterali, a kada se niste dovoljno potrudili.
Ovi principi se odnose na sve aspekte bonsai kulture, uključujući vazduh, vodu, zemljište, sunce, hranljive materije, temperaturu, nadmorsku visinu, orezivanje, itd. Izazov je imati volju da učite, eksperimentišete i prihvatite rezultate ovih nastojanja.
Drugi aspekt koji je centralni u bonsai kulturi jeste vreme. Proces rasta zahteva vreme i nema prečica. Godina rasta je, obično, merilo po kome se meri uspeh. Briga o bonsai drvetu tokom vremena daje dubok osećaj zadovoljstva.
Nema zamene za vreme, ono je uvek konstantno i ide napred. Kaže se da onaj koji proučava bonsai, uči više od same izrade bonsai žive skulpture.
Bonsai se tiče rasta drveta u minijaturi. Ali je bonsai takođe nauka i filozofija o vremenu i prostoru, kao i o životu i stavovima. Istorijski gledano, bonsai je deo kulture, važan deo porodičnog nasleđa.
Bonsai je dakle umetnost uzgajanja patuljastog drveća ili biljaka u saksijama uz pomoć raznih tehnika orezivanja koje su u skladu sa određenim estetskim idealima. Istorija bonsai umetnosti u Japanu vraća nas u period Kamakure (1185-1333), kada su Kinezi doneli minijaturna drvca na tacnama u Japan zajedno sa Zen filozofijom. Kineski bonsai bio je pravo malo drvo, uzeto iz prirode i zasađeno u saksiji. Japanci su iz ovoga razvili umetnost kultivisanja patuljastih drveta iz semena, sadnica ili reznica.
Estetski ideal jeste da minijaturno drvo u potpunosti replicira veliko drvo u prirodi. Ovo treba uraditi ne samo obraćajući pažnju na izgled samog drveta, već i obraćajući pažnju na ukupnu vezu sa prostorom koji ga okružuje, sa drugim biljkama, stenama i pojavama koje se stavljaju u saksiju, tj. na tacnu.
Brojne tehnike se upotrebljavaju kako bi se sugerisalo na stara stabla, od podvezivanja i uvrtanja, povezivanja ili čak stavljanja nekoliko drveta u istu saksiju. Učenje bonsai umetnosti je dugotrajan proces. To je umetnost koja traje kroz vreme. Drveta se održavaju malim tako što se odstranjuju novoizrasle grančice i orezuju korenovi. Biljka se održava zdravom pažljivim kontrolisanjem navodnjavanja (u leto je potrebno navodnjavati dva puta dnevno), đubrenjem i presađivanjem kako bi se zamenili hranljivi sastojci u zemlji. U međuvremenu, grane i stablo se uvezuju žicom kako bi rasli u željenom obliku.
Postoje dva glavna prepoznatljiva bonsai stila – klasični ili dramatični (koten) i neformalni ili komični (bunjin). I oni su podeljeni prema stilu rasta na: uspravni, kosi, kaskadni, sa uvrnutim stablom, duplo izuvijanim stablom, itd.
Za klasični bonsai se upotrebljavaju mat tamne saksije, tj. podloge, a za cvetajuće vrste drveta se upotrebljavaju sjajne saksije, tj. podloge. Druga konvencija koja je na snazi jeste da se za listopadna drvca koriste ovalne podloge, a za zimzelena – pravougaone.
Najpopularnije biljke za bonsai su kedar, kleka (smreka), bor, bambus, javor, hrast, azalea, zelkova, trešnja i šljiva.
U specijalnim prilikama, bonsai se unosi kako bi bio prikazan u nišama tradicionalnih japanskih soba. Veliki se postavi na centralno mesto, dok se manji stave pored njega.
Bonsai može živeti stotinama godina, a cenjeni primerci se prenose s generacije na generaciju. Međutim, starost nije od suštinske važnosti za dobar kvalitet bonsai umetnosti.
Uzgajivači kažu da bonsai umetnost inspirišu velika ljubav i poštovanje prema prirodi i razumevanje univerzalnih istina.
Kako uzgajati bonsai drvo?
Orijentalna bonsai umetnost je dobro poznata i u zapadnom svetu. Okružena je misterijom i pokreće znatiželju na prvi pogled. Ponekad se interesovanje kod ljudi izgubi vremenom, ali u nekim slučajevima ljudi vole da kopaju dublje i saznaju što više o ovoj lepoj minijaturnoj baštenskoj tehnici.
Ali uzgajanje bonsai drveta nije samo vrtlarstvo. Ono ima terapeutsku vrednost, plus, uči strpljenju, ojačava osobu i doprinosi opuštanju i relaksaciji.
Bonsai može biti uz vas do kraja života.
Zapravo, drevni Kinezi su verovali da oni koji uspeju da se dugo brinu i uzgajaju minijaturni bonsai, zadobijaju večnost za svoju dušu na onom svetu. Za njih je bonsai drvo veza između božanskog i ljudskog, između neba i zemlje.
Prvi zabeleženi uzgajivači bonsai drveta su Kinezi. Međutim, Japanci su odgovorni za razvoj i unapređenje ove umetnosti. Nasuprot mišljenju većine, bonsai nisu genetski patuljaste biljke, već se one održavaju u toj veličini uz pomoć raznih tehnika i koraka, koji ako se preduzmu onako kako treba, dozvole drvcetu da živi isto koliko i njihova originalna velika vrsta.
Pre nego što počnete
Pre nego što počnete da učite kako se uzgaja bonsai drvo, trebalo bi da razmislite o tome koju vrstu biste želeli da posadite, a takođe biste morali da uočite sve okolnosti i uslove u kojima to treba da učinite. Tu pre svega mislimo na vaš dom, okruženje i klimu.
Postoji nekoliko opcija koje bi bile dobre za početnike, kao što su japanski crni bor i kineski brest. Imajte na umu da bilo koje drvo može postati bonsai, ali detalji kao što je na primer veličina listova drveta moraju biti dobro razmotreni. Mnogi ljudi vole drvca sa malim listovima, jer su takva drvca lakša za modelovanje.
Postoji još jedna stvar o kojoj treba porazmisliti u toku planiranja bavljenja bonsai umetnošću. Možete započeti od nule, što znači da morate kupiti seme u radnji ili ga možete pokupiti u blizini željenog stabla u prirodi.
Takođe možete kupiti mlado stablo, koje se zove “prebonsai” i koje se sastoji od proklijalog drveta u ranoj fazi. Na taj način ubrzavate čitav proces, iako ne treba da zaboravite da je bonsai umetnost vežba strpljenja. Poslednja opcija može biti najlakša, ali najmanje edukativna – da kupite već gotov bonsai. U tom slučaju morate samo da obavljate aktivnosti koje se tiču nege.
Važno je znati i sledeću činjenicu – NE POSTOJI BONSAI SEME! Ako vas neko ubeđuje ili pokušava da vam proda takav proizvod, on laže ili ne zna mnogo o bonsaiju. Seme iz koga nastaje bonsai je obično seme drveta, a proces stvaranja bonsaija dolazi kasnije, nakon što seme proklija.
Bonsai je podeljen po veličini: od onih malih, koji se zovu Keshitsubo, do onih većih koji se zovu Hachi-uye. Postoje, kao što je rečeno, i različiti stilovi bonsaija: formalno i neformalno uspravni, kosi, kaskadni, shari, šuma, splav, itd.
Jeftini načini i najlepši načini uzgoja bonsai drveća
Uzgajanje bonsai drveta iz semena je spor i težak proces rada, ali će vas dobro nagraditi. Može potrajati godinama i može vam se desiti da budete prilično neuspešni na početku, ali ako nastavite da se trudite i ako dalje osećate duboku strast dok to radite, bićete zadivljeni rezultatima.
Ako ste početnik, verovatno nećete imati puno strpljenja da čekate tako dugo na rezultate. Ono što većina ljudi preporučuje jeste kupovina “prebonsai” primerka, odnosno mladog drvceta.
Ako ste se odlučili za ovu drugu opciju, onda je najbolje da sa sadnjom počnete u prvoj nedelji proleća.
Kada odgajate bonsai iz semena, trebalo bi da ga zasadite na jesen, tako da počne klijati u proleće. Uvek je bolje izabrati drvo koje će se lako prilagoditi klimi mesta u kome živite.
Orezivanje i vezivanje žicom
Orezivanje je jedan od načina kreiranja i oblikovanja bonsai drveta. Veoma je važno da ne pokušavate u mnogome da promenite originalnu siluetu drveta. Orezivanje mora biti konstantno (jer to nije samo deo oblikovanja, nego i deo nege) i morate imati uvek iste tačke na drvetu na kojima to radite kako biste postigli lep i dobar bonsai sa jakim i brojnim listovima.
Sa druge strane, vezivanje žicom je takođe korisna opcija za rast bonsaija. Oblikovanje uglova, stvaranje grana, sve to može biti urađeno uz pomoć vezivanja žicom. Međutim, veoma je važno da se to radi na ispravan način, jer može nastupiti prava katastrofa ako to ne uradite kako treba.
Postoji mnogo tehnika koje možete primeniti kada uzgajate bonsai. Možete da počupate listiće kako biste dobili manje listove ili kako biste balansirali oblik drveta. Tu je i dobro poznata tehnika zvana JinShari koja se sastoji u tome da bonsai izgleda staro i zrelo tako što se napravi područje na kome su čvorovi i kvrge na drvetu, baš kao što se i dešava u prirodi.
Nega bonsai drveta
Održavanje jakog i zdravog minijaturnog bonsai drveta se sastoji iz dobre nege. Ako odlučite da uzgajate bonsai, ovo je poslednji korak na putu, i ako i to uradite kako treba, bićete nagrađeni! To je ujedno i najduža procedura jer može trajati godinama (možda i do kraja života). U Japanu porodice nasleđuju bonsai iz jedne generacije u drugu.
Kao što smo rekli, postoji mnogo vrsta bonsai drveta, baš zbog toga što postoji i mnogo vrsta drveća u prirodi, pa se način na koji brinete o njemu može razlikovati u zavisnosti od vrste. Za postupak navodnjavanja treba stalno proveravati tlo i održavati ga vlažnim, a kada se osuši, treba ga zaliti. Veoma je važno da ga ne zalijete previše, kako ga ne biste udavili.
Pronađite dobro mesto za vaš bonsai. Nekim minijaturnim stablima je potrebno bar malo direktne sunčeve svetlosti, dok drugima nije potrebno. Proverite vlažnost i temperaturu prostorije u koju planirate da stavite bonsai i budite svesni potreba drveta koje će biti vaš izbor.
Dok uzgajate bonsai, sigurno ćete doći do trenutka kada ćete početi da razmišljate o tome da li treba da ga presadite iz stare saksije u novu. U zavisnosti od vrste drveta to može biti na 2 godine, ali i na 5.
Đubrenje je takođe pogodna tema o kojoj treba nešto reći. Postoji mnogo bonsai prijateljskih đubriva, ali možete koristiti i regularna, pritom budite pažljivi da ne stavljate previše.
Ne zaboravite da proveravate nepozvane goste na vašem bonsaiju. Vaše minijaturno drvo se ne razlikuje previše od onog velikog (u prirodi) kada je reč o gljivicama, štetočinama i bolestima.
Prodaja bonsai drveta i cene
U Srbiji se može naći dosta ljudi koji se, manje ili više, uspešno bave uzgojem bonsai minijaturnih drveta. Neki od njih se time bave profesionalno i tu su da priskoče u pomoć svima onima koji bi želeli da nauče nešto više o ovoj prelepoj umetnosti. Kod njih se mogu kupiti već formirana bonsai drveta, kao i prebonsai stabla i sva prateća oprema za uzgoj i negu.
Cene su različite. Na primer, već formirano bonsai drvo belog bora, uzgajano oko 30 godina u keramičkoj posudi koja je ručni rad, košta 1000 eur.
Mali sibirski brest, star oko 28 godina se prodaje po ceni od 600 eur.
Bonsai kleka, stara oko 5 godina, koja je oblikovana kao replika četinara koji se mogu naći na velikim planinskim vrhovima, se može naći i po ceni od 40 eur.
