U pitanju je rangiranje učinka velikog broja svetskih univerziteta koje Centar za studije društva i tehnologije Univerziteta u Lajdenu (Holandija) sprovodi na osnovu različitih bibliometrijskih parametara, poput broja objavljenih radova ili njihove citiranosti u drugim publikacijama.
Kreatori ove rang-liste kao uzorak su koristili sve naučne radove koje je od 2014. do 2017. godine objavilo 963 univerziteta, a sveukupni rezultati ovog rangiranja potvrdili su uvide iz prethodnog istraživanja: da žene čine oko 30% autora naučnih radova na svetskom nivou. Lajdenovo godišnje rangiranje pokazalo je da su, prema kriterijumu rodne izbalansiranosti, najbolje pozicionirani univerziteti iz Južne Amerike i Istočne Evrope – iz onih delova sveta za koje se smatralo da je u njima rodna ravnopravnost slabije zastupljena nego u, recimo, Severnoj Americi, Zapadnoj ili Severnoj Evropi.
Najviše mesto na Lajdenovoj listi rodne izbalansiranosti autora naučnih radova zauzima Medicinski Univerzitet u Lublinu (Poljska) sa 56% autorki. Zanimljivo je da, posle brazilskog Univerziteta u Maringi, treće mesto zauzima Univerzitet u Beogradu, a da je šesti Univerzitet u Novom Sadu. Na oba naša univerziteta, preko 50% objavljenih radova napisale su žene.
Mnogi univerziteti u Aziji rangirani su veoma nisko na ovoj listi, a sveukupno posmatrano, evropski univerziteti nešto se bolje kotiraju od severnoameričkih. Među vodećim svetskim naučnim institucijama, Institut Karolinska iz Stokholma (Švedska) zauzeo je 71. mesto sa 43% autorki, Imperijal koledž u Londonu nalazi se na 596. sa 27%, MIT u Kembridžu rangiran je kao 752. sa 22%, dok je Švajcarski federalni institut za tehnologiju iz Ciriha završio na čak 807. mestu sa 19% autorki.
U saradnji sa Centrom za promociju nauke, „Danas“ predstavlja izabrane priče sa naučnopopularnog portala elementarium.cpn.rs
