Cimet se još pre 4500 godina pominje u jednom starom kineskom herbarijumu ali su za njega znali i Egipcani i Fenicani. Na istoku je tokom milenijuma korišcen protiv prehlada, povišenih temperatura, otežanog varenja, nadimanja, meteorizma i zamora.
Evropljani su ga otkrili 1500. godine kada su Portugalci zauzeli Cejlon. Urodjenici sa ostrva uzimali su ga kao lek protiv zamora i za jacanje energije. Pušili su ga i koristili u obliku mirisnih ulja.
Cena cimeta kao zacina je tada bila neverovatno visoka, pa su Holandani i Portugalci sto godina ratovali da bi ga se domogli.
Kasnije, kad su Englezi okupirali Cejlon, stavili su monopol na taj proizvod. Tek pri kraju XIX veka cimet je prestao da bude engleski ekskluzivitet i proširio se po celom svetu.
Bolji su štapici
Najviše se ceni cimet sa Madagaskara, ali i onaj sa Cejlona i Sejšela. Prodaje se u prahu i u štapicima. Bolje ga je kupiti u štapicima zato što cimet u prahu može da bude pomešan sa manje kvalitetnim vrstama. Štapici u stvari predstavljaju urolanu koru drveta koja se kasnije struže radi posipanja hrane.
Kako se koristi
Cimet se dobro slaže s cajem i vinom, a ne slaže se s masnocama koje ogranicavaju svojstva koja stimulativno deluju na nervni sistem i krvotok.
Da biste u potpunosti koristili energetski potencijal cimeta, obratite pažnju s cime cete ga kombinovati.
DA
– u caju
– s kiselim mlekom
– s vinom – posipati meso
NE
– posipati šlag
– posipati sladoled
– stavljati ga u mleko i kremove
– posipati kajganu
– stavljati ga u vodu za kupanje
– mirisati ga više puta tokom dana
– sagorevati ga s tamjanom
