Foto: EPA/ HALDEN KROG
Međutim, grupa naučnika smatra da je uspela da utvrdi i samo mesto na kojem se to dogodilo – drevni dom naših predaka. U pitanju je područje koje obuhvata veliki deo teritorije današnje Bocvane, južno od reke Zambezi, tvrdi se u studiji nedavno objavljenoj u naučnom časopisu „Nejčer“.
Ovi naučnici smatraju da je pre 200.000 godina ovo područje bilo prava oaza na inače suvom „Crnom kontinentu“.
„To je zaista ogromna oblast, koja je verovatno bila veoma vlažna i veoma plodna“, navodi Vanesa Hejs, genetičarka sa Garvan instituta za medicinska istraživanja u Sidneju i vodeća autorka ove studije.
„Ova oblast zapravo je ispunjavala sve uslove da bude odgovarajuće stanište za život homosapiensa i divljih životinja.“
Ipak, nakon što su na tom području ostali 70.000 godina, naši preci su bili prinuđeni da, usled klimatskih promena (pre svega u količini padavina), napuste svoj prvobitni dom i nastave dalje.
Oni su pre otprile 130.000 godina počeli da naseljavaju nove teritorije, koje su usled pomenutih promena sada postale plodne i pogodne za život.
Ove migracije utabale su put za one kasnije, kada će velika grupa homosapiensa napustiti Afriku i naseliti ogromna prostranstva Evroazije.
Ovakve zaključke Hejs i njene kolege zasnivaju na analizi 1217 uzoraka mitohondrijalne DNK, uzetih od današnjih stanovnika južne Afrike. Mitohondrijalna DNK je genetički materijal koji se – za razliku od onog u jedru – nalazi u ćelijskim organelama zvanim mitohondrije i prenosi se isključivo majčinskom linijom, sa majke na dete.
Cilj ove analize bio je da se mitohondrijalna DNK iskoristi kako bi se mapirala najstarija poznata majčinska linija u porodičnom stablu današnjih ljudi. Istraživački tim Hejsove ističe da i takozvana L0 linija ili grana i njene podgrane upućuju nazad na drevni „dom predaka“ koji se prostire od Namibije preko Bocvane pa sve do današnjeg Zimbabvea.
Pored genetičkog istraživanja, ovi naučnici oslonili su se i na fosilne dokaze, geološke i arheološke analize, ali i na kompjutersku simulaciju promene klimatskih uslova, da bi testirali svoju hipotezu i utvrdili kako je izgledao afrički kontinent pre 200.000 godina.
Međutim, ima i onih koji sumnjaju u rezultate ovog istraživanja. Jedan od njih je i Kris Stringer, naučnik koji proučava poreklo čoveka pri Muzeju prirodne istorije u Londonu i nije bio deo ove studije. On ističe da je evolucija homosapiensa veoma složen proces i da neke druge analize fosilnih dokaza ukazuju da savremeni ljudi potiču iz istočne Afrike.
„Ne možete koristiti isključivo današnju distribuciju mitohondrijalne DNK kako biste rekonstruisali jedinstveno mesto porekla homosapiensa“, navodi Stringer. „Mislim da to prevazilazi dobijene podatke budući da pred sobom imate samo majušni deo genoma, tako da nam on ne može pružiti čitavu priču o našem poreklu.“
Stoga bi, smatra on, moglo da postoji više zavičaja – a ne samo jedan – koji još uvek nismo otkrili.
U saradnji sa Centrom za promociju nauke, „Danas“ predstavlja izabrane priče sa naučnopopularnog portala elementarium.cpn.rs
