Foto: Pixabay/Pexels
Naime, mediji svako malo najavljuju da nas u narednih desetak godina čeka period zahlađenja sa jakim zimama i drastičnim padom temperatura, što bi omogućilo i klizanje Dunavom. Ne bi bilo neobično ni da naiđete na tekstove koji tvrde da je globalno zagrevanje samo još jedna zavera, budući da je nedavno oko 500 visoko obrazovanih ljudi, od kojih većina nema iskustva u proučavanju klime i njenih promena, potpisalo tzv. Evropsku deklaraciju o klimi (There is no climate emergency) u kojoj negira ljudski uticaj na klimatske promene i tvrdi da one nisu urgentan problem.
Konferencije povodom promovisanja deklaracije održane su 15. oktobra u Briselu, Rimu i Oslu, a kao jedan od dokaza navodi se da je planeta Zemlja skoro izašla iz stanja Malog ledenog doba, te da se sada prirodno zagreva, pa se zbog toga registruje porast srednje globalne temperature.
Vreme kada je Temza bila zaleđena
Malo ledeno doba je termin kojim se označava period zahlađenja, koji je usledio nakon srednjovekovnog toplog perioda, piše portal Klima101.rs. Naučnici se ne slažu jednoglasno oko godina početka i kraja ovog razdoblja, jedni smatraju da je trajao između 16. i 19. veka, dok drugi kažu da je ovaj period počeo oko 1300. i trajao do oko 1850.
Iako postoje istorijski zapisi o zimskim sajmovima koji su se tokom ovog razdoblja održavali na zaleđenoj Temzi, preko čijeg leda su prolazili i konji sa vučnim kolima, istraživači su ipak saglasni da ovo nije bilo pravo ledeno doba i smatraju da bi naziv ovog perioda trebalo da se promeni da ne bi sugerisao netačne zaključke.Ovaj događaj nije bio globalnog, već regionalnog karaktera, a kako ukazuju novija istraživanja, srednja temperatura severne hemisfere bila je na vrhuncu zahlađenja tek za 0,5 °C niža u odnosu na sredinu dvadesetog veka. Inače tokom vrhunca poslednjeg ledenog doba, pre 12.000 godina, srednja globalna temperatura je bila manja za 4 °C.
Šta je dovelo do Malog ledenog doba?
Istraživanja ukazuju da nije postojao jedinstven uzrok, ali ono što se dovodi u vezu sa padom temperature jeste verovatno sinergijsko delovanje sledećih faktora:
- Smanjeno zračenje Sunca
- Povećana vulkanska aktivnost, čije su čestice u atmosferi blokirale Sunčevu svetlost
- Promene u pristupu obrade zemljišta, zamena tamnih šuma obradivim zemljištem doprinela je do porasta ukupnog odbijanja Sunčevih zraka
Kako ukazuje skoro sprovedena studija geografa sa Londonskog univerzitetskog koledža, promeni klime doprinela je i kolonizacija Amerike. Krajem 15. veka, pre prvog kontakta sa Evropljanima, procenjuje se da je broj ukupnih stanovnika na ovom kontinentu bio oko 60 miliona.
U narednih stotinak godina taj broj se smanjio na pet do šest miliona, usled epidemija bolesti izazvanih mikoorganizmima koje su Evropljani doneli sa sobom, a na koje imuni sistem američkih starosedelaca nije bio pripremljen, ratovanja, robovlasništva i društvenog kolapsa. Posledično, usled pada broja populacije, proračunato je da je oko 56 miliona hektara zemljišta koje je do tada bilo obrađivano, što je slično površini Francuske, nastanila šumska vegetacija.
Za tih stotinak godina došlo je do pada koncetracije ugljen-dioksida u atmosferi za sedam do 10 ppm (7 do 10 molekula ugljen-dioksida na milion molekula u vazduhu), što potvrđuje i detektovana smanjena koncetracija ugljen-dioksida u ledu Antarktika povezana sa ovim periodom i ukazuje da je ljudska aktivnost imala uticaja na klimatske promene i pre početka industrijske revolucije.
Da bismo bolje sagledali današnji uticaj ljudi na klimu, ovde valja napomenuti da trenutno sagorevanje fosilnih goriva doprinosi da se na godišnjem nivou, u atmosferi koncentracija povećava za po 3 ppm.
Da li nas zaista uskoro očekuje novo malo ledeno doba?
U septembru 2018. vebsajt Space Weather Archive intervjuisao je Martina Mlinkzaka, Nasinog istraživača, koji je govorio da je usled relativne smanjene Sunčeve aktivnosti, temperatura Zemljine termosfere (jednog od najviših slojeva atmosfere) dostigla najniže vrednosti od četrdesetih godina dvadesetog veka, od kada se ova merenja i sprovode.
Uprkos tome što u intervjuu nije bilo reči o vrednostima temperature na Zemljinoj površini, čije su zabeležene visoke vrednosti tokom leta ove godine oborile 396 rekorda u 29 zemalja, strani i neki mediji iz regiona prenosili su vest da bi smanjena aktivnost Sunca mogla da dovede do novog malog ledenog doba, iako je u prethodnom scenariju bilo još faktora koji su doveli do zahlađenja.
Ovim natpisima doprinele su i informacije iz modela koji je konstruisala Valentina Žarkova, profesorka matematike na Univerzitetu Nortambrija, koji predviđa da će Sunce biti u fazi minimalne aktivnosti u periodu između 2020. i 2055. Međutim, neki naučnici kritikuju ovaj model, budući da je konstruisan na bazi podataka sakupljanih samo tokom 35 godina i da nije u mogućnosti da precizno rekonstruiše solarnu aktivnost u prošlosti, te da nije realno očekivati da bi dao precizne podatke o budućoj aktivnosti.
Model indijskih naučnika Prantike Bovmik i Dibjendu Nandija, objavljen u naučnom časopisu Nature, može da rekonstruiše Sunčevu aktivnost do 1930. Prema ovom modelu predviđa se da će Sunčeva aktivnost biti relativno stabilna u narednih 11 godina, odnosno slična današnjoj, a svakako dosta veća nego u periodu Malog ledenog doba, kada je zabeležena minimalna Sunčeva aktivnost, takozvani Maunderov minimum koji je trajao od 1645. do 1715.
Šta bi se dogodilo kada bi Sunčeva aktivnost zaista dostigla minimum?
S obzirom na to da je Sunce samo delom uticalo na period takozvanog Malog ledenog doba, a da se veći efekat pripisuje antropogenoj i vulkanskoj aktivnosti, naučnici ne očekuju tako drastičan pad temperatura, pogotovo uzimajući u obzir klimatske promene koje se trenutno dešavaju i koje zagrevaju planetu.
Verodostojni modeli ne predviđaju veliki solarni minimum, a istraživači kažu da čak iako bi do njega došlo, srednja globalna temperatura bi se privremeno smanjila za 0,3 °C, dok trenutni ljudski uticaj na klimu u proseku dovodi do rasta od 0,2 °C na svakih deset godina.
Pet stotina ljudi ipak nije u pravu
Nova studija naučnog istraživača sa Kolumbijskog univerziteta, Nejtana Štajgera, objavljena u Nature časopisu, ukazuje da Malo ledeno doba svakako nije bilo globalnog karaktera i da je do pada temperature došlo uglavnom u predelima zapadne Evrope i delovima Severne Amerike, za razliku od klimatskih promena kojima svedočimo, za koje kaže da ne mogu da se uporede ni sa jednom promenom poslednjih 2000 godina.
Naime, od industrijske revolucije promene se dešavaju svuda na svetu u istom smeru i u isto vreme, a takva koherentnost se ne može objasniti prirodnom varijabilnošću klime.
