pixabay.com
Ljudi se uglavnom dele na one osetljivije na promaju koji veruju da se zbog prevelike cirkulacije vazduha mogu prehladiti i one koji se prave pametni i nabrajaju svetske jezike na kojima ta reč ne postoji. A šta na to kaže nauka?
Da li su utemeljena upozorenja poput ovoga: “Zatvori prozor! Promaja je i svi ćemo se prehladiti!”?
Lekari kažu da se ne razboljevamo zbog promaje, već zbog virusa.
Ipak, dodaju da izloženost promaji utiče na naš organizam tako što se na našoj koži i ispod nje odvijaju procesi koji mogu rezultirati curenjem nosa ili ukočenim vratom.
Promaja je povezana sa tzv. indeksom hlađenja, odnosno subjektivnim osećajem vetrovitog vremena na koži. Što je veća brzina vetra, to je osećaj temperature niži, odnosno pothlađivanje je brže.
– Kada je temperatura minus 5 stepeni, a vi ste negde napolju i ne duva vetar, vaše telo zagrejava tanak sloj vazduha blizu kože – pojasnio je nemački otorinolaringolog Tomas Dajtmer, glavni sekretar nemačkog udruženja za otorinolaringologiju, hirurgiju glave i vrata.
Poput mokrog odela u hladnoj vodi
Taj tanki sloj vazduha izoluje vas od hladnoće. Ali, hladan vetar koji duva po vašem telu rasteruje tu toplotu. Što jače duva, telo brže gubi toplotu i počinjete da osećate hladnoću.
To delovanje se pojačava ako vam je koža mokra, na primer od znoja, jer vazduh koji struji utiče na brže isparavanje vlage i tako brže ‘odnosi’ toplotu iz tela nego vazduh koji miruje.
Kada se površina vašeg tela ohladi na hladnom vazduhu, koji osećamo kao promaju, krvni sudovi se sužavaju, smanjujući protok krvi da bi se smanjio gubitak toplote iz tople krvi.
To može uticati i na sluznicu nosa i grla. Promaja deluje tako da ih isušuje, oslabljujući njihovu imunosnu obranu i čini nas osetljivijima na viruse prehlade, pojasnio je doktor Dajtmer.
Ali ako ste zdravi, nećete se razboleti samo zato što ste bili izloženi promaji.
Doktor Mihael Deg, član nemačkog udruženja otorinolaringologa (BVHNO) pominje još jednu moguću posledicu promaje: ukočenost vrata, naročito u periodima toplog vremena.
– Ako vam je vruće i sedite ispred ventilatora ili vrlo blizu klima-uređaja ili otvorite prozor dok putujete automobilom, vazduh koji duva preko vaše tople i neretko znojave kože u nekim slučajevima može rezultirati napetošću u području vrata – tvrdi Deg.
Dodaje da telo svojom temperaturom uvek nastoji da se prilagodi uslovima u okolini.
– Na površini naše kože nalaze se receptori koji mere temperaturu kože – objašnjava Deg.
Problem s blagom promajom je u tome što je razlika u temperaturi vrlo mala pa termoreceptori ne uspevaju da je detektuju.
Tako se koža hladi, ali telo ne reaguje dovoljno brzo, što može da utiče na sužavanje krvnih sudova u predelu vrata što za posledicu ima napetost mišića koji se nalaze ispod.
I šta uraditi da vas “promaja ne ubije”?
Pre svega uključujte ventilatore po vrlo toplom vremenu samo nakratko i pazite da vam ne budu preblizu. Da se ne biste ohladili od isparavanja vode na koži nakon plivanja, odmah skinite mokri kupaći kostim.
I premda bi vam moglo prijati kad biste u potpunosti otvorili prozore automobila u kojem se vozite, a pritom ste i znojavi, bolje nemojte. Ako koristite klima-uređaj nemojte dopustiti da ventilacija duva direktno prema vama.
