Foto: Pixabay/ulleo
Obična, pitoma smokva (Ficus carica) je veliki listopadni žbun ili malo drvo poreklom iz zapadne Azije i Mediterana. Gaji se od davnina i jedno je od najstarijih kultivisanih voćaka. Najstarija smokva za koju se zna da je posađena od strane ljudi je 2.300 godina stara sveta smokva (Ficus religiosa) pronađena u Šri Lanki.
U Hrvatskoj postoji dvadesetak različitih sorti koje se pojavljuju pod različitim nazivima od južne Dalmacije do sjeverne Istre. Među najpoznatijim lokalnim sortama su Zamorčica-sušioka, Petrovača bela i crna, Bjelica, Termenjača, Crnica, Bružetka bela i crna, Vodenjača, Fico della Madona, Rezavica, Šaraguja i Zimica.
Inače, najstarija smokva u Hrvatskoj stara je oko 300 godina, a nalazi se u Istri na Velikom Brijunu.
Iako je berba smokava trenutno u toku, malo je verovatno da bismo ovom voću posvetili ceo tekst da nismo primetili kako se društvenim mrežama pomalo nekontrolisano širi priča o tome kako se u svakoj smokvi nalazi bar jedna mrtva osa. novinski portali.
Prema nekim objavama, mrtve ose su odgovorne za hrskavu strukturu koju nalazimo u središtu ove voćke, dok drugi navode da se osa unutar zrele smokve već potpuno raspala.
Šta kaže stručnjak?
Vođeni radoznalošću, a nezadovoljni nepotpunim i neproverenim informacijama koje smo uspeli da pronađemo na ovu temu pretražujući internet, odlučili smo da potražimo stručnjaka koji bi nam dao adekvatan naučni odgovor na pitanje – da li zaista postoji bar jedan mrtva osa u svakoj smokvi?
Agronom, dr. Željko Prgomet je prvi u Hrvatskoj koji je doktorirao na temu smokve, a na svojoj plantaži u Istri kod Medulina već više od 25 godina uzgaja 20 sorti ove drevne voćke.
Dr. sc. Prgomet je rado pristao na razgovor sa nama i odmah je izrazio zadovoljstvo što smo ga kontaktirali baš po ovom pitanju. Veliki je protivnik onoga što on naziva kontraznanjem, a upravo je tako opisao spise i tekstove na koje je nailazio na ovu temu.
Odakle ose i da li ih jedemo u smokvama?
Kako nam je objasnila sagovornica, proces oplodnje smokava u kome učestvuju veoma male ose iz roda Blastophaga grossorum naziva se kaprifikacijom. Cvetove oprašuju vrlo male ose koje ulaze u plod smokve u potrazi za pogodnim mestom za polaganje jaja. U obliku jaja prezimljuju u sitnim plodovima divljih smokava, a aktiviraju se u proleće kada ženke osa izađu i vrše službu oprašivanja. U plodu ostaju mužjaci osa, koji se u naredna tri meseca, koliko plod treba da dostigne zrelost, potpuno razgrađuje.
Bez ove usluge oprašivanja, divlje smokve ne bi mogle da se razmnožavaju semenom, a zauzvrat bi obezbedile sigurno utočište i hranu za sledeću generaciju osa, piše Index.hr.
Ovde je najvažnije da se ovaj proces odnosi na samonikle sorte smokava koje imaju tri berbe godišnje, ali ne i na one sorte smokava koje smo navikli da jedemo i koje rađaju samo dva puta godišnje.
Bezbedni smo, uprkos panici na internetu
Obična pitoma smokva (Ficus carica) i njene brojne sorte ne zahtevaju oprašivanje osa ili polenom drugog drveta i dr sc. Prgomet nas uverava da se smokve koje smo navikli da jedemo ne oprašuju uz pomoć osa.
Smokva je jedna od retkih voćarskih kultura koja se retko ili gotovo nikada ne tretira pesticidima, pa je svakako jedno od najmanje tretiranih voća koje koristimo u ishrani, a po nutritivnim vrednostima je u vrhu voćarske kulture. Osim što nisu tretirane pesticidima, sada možemo biti sigurni da su smokve pogodne i za vegansku ishranu.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
