Verovatno niste razmišljali da li vašom ličnošću dominira leva strana mozga pa ste analitični, matematički precizni i doslovni ili desna polovina mozga pa pamtite vizuelno i naklonjeni ste umetnosti. Da li ovakva razlika uopšte može da se napravi?
Profesor Michael Saling kaže da se sada sa sigurnošću može reći da govor kontroliše leva hemisfera mozga dok se prostorno razmišljanje ili prepoznavanje lica kordinira iz desne hemisfere mozga. Kada se govori o sposobnosti rasuđivanja obe hemisfere rade saglasno jedna sa drugom.
Svaka komponenta spoznaje ima svoje komponente i u desnoj i u levoj strani mozga. Kako bi se izbeglo takmičenje između leve i desne polovine mozga postoji podela posla između ove dve hemisfere.
Mnoge publikacije se već od 70-ih godina pokušavaju da objasne tajne kreativnosti koje potiču od desne hemisfere mozga. Filozof Karl Popper i dobitnik Nobelove nagrade neuro-hirurg John Eccles, autor knjige Ličnost i njegov mozak opisali su desnu hemisferu mozga kao podređen-manje vredan deo mozga. Leva strana mozga se dugo smatrala dominantnom sverom mozga, odgovorna za jedinstvenu ljudsku sposobnost – govor i zbog toga našu samosvesnost. Shodno tome postojale su i rasprave o tome da je veći deo ljudi desnoruk zbog toga što se moć govora nalazi u dominantnoj levoj hemisferi, što u slučaju levorukuh ukazuje da centar za govor ne mora biti uvek u levoj hemisferi mozga.
Pre par godina prikazan je slučaj jedne devojčice kod koje je u jednoj polovini mozga bila ogromna površina ispunjena tečnošću i nije funkcionisala. Roditeljima je predložena operacija kojom bi se otklonio ovaj deo mozga i stavljeni su pred teško pitanje da li će njihova ćerka biti ista ličnost posle operacije, i da li će njena ličnost biti prepoznatljiva. Operaciju je izvršio tim hirurga koji su odstranili nekorisne delove mozga. Sličnu operaciju je preživeo dečak, kome je odstranjen veći deo desne hemisfere mozga. Oba deteta su se uspešno oproravila posle operacije. Ovo je nametnulo pitanje kako ličnost može da ostane ličnost i u slučajevima kada nedostaje čitava polovina mozga, kako samo polovina mozga može da kontroliše čitav um, da li nam je zaista potrebno toliko neurona i sinapsa da bi smo bili ljudi? Da li ako ljudi mogu da funkcionišu bez polovine sive mase, znači da je priča o podeli funkcija između leve i desne hemisfere tek nešto više od popularne mitologije. Ne u potpunosti, odavno se zna da su neke funkcije mozga lokalizovane isključivo u levoj ili desnoj hemisferi mozga (koje međusobno komuniciraju preko mostova koji primaju i šalju različite senzorne informacije).
Neurolog Roger Sperry je dobio Nobelovu nagradu za dokazivanje da leva i desna hemisfera imaju određene funkcije ali se međusobno dopunjuju. Priliku za ovo je imao kod pacijenta kod koga su hirurškim putem odstranjeni mostovi između desne i leve hemisfere (što je takođe vrlo redak postupak ali se primenjuje kod ljudi sa teškim oblikom epilepsije). U eksperimentima je pokazano da ako slike i reči dolaze sa leve strane, pacijent nije mogao da ih objasni i preduzme zahtevanu akciju jer je nedostajala vaza sa desnim verbalnim delom mozga kako bi leva pokrenula akciju sa smislom. Ovo je ukazalo na činjenicu da desna hemisvera mozga vidi objekat i upućuje levu stranu na korektnu akciju, bez ove veze takve akcije nisu imale smisla za pacijenta. U slučajevima dece, njihovo normalno funkcionisanje bi se moglo objasniti pretpostavkom da u fazi razvoja nervnih ćelija i mozga neki neuroni mogu da preuzimu funkciju onih koji nedostaju .
Ostale oblasti u kojima hemisfere igraju specifičnu ulogu još nisu otkrivene, ali skorije studije pokazuju da bi leva hemisfera mogla da bude odgovorna za osećaj sreće i funkcionisanje imunog sistema. Eksperimentom je bila obuhvaćena grupa ljudi koja nikada ranije nije meditirala, pohađali su dvomesečni kusrs meditacije a rezultat je bio značajno povećanje aktivnosti frontalnog dela leve hemisfere mozga što je vodilo ka smanjenju anksioznosti kod isptanika, takođe imuni odgovor na vakcinu protiv gripa je takođe bio mnogo snažniji.
Ljudi sa većom aktivnošću prednjeg dela korteksa leve hemisfere su mnogo srećniji ljudi, skloni pozitivnom raspoloženju. Zanimljivi su i podatci da ljudi koji su imali operaciju na levoj hemisferi mozga su mnogo skloniji infekcijama, što ukazuje na značajno smanjeno funkcionisanje imunog sistema, za razliku od onih kod kojih je hirurški zahtav urađen na desnoj hemisveri mozga, koji su pokazali daleko veću otpornost.
Iako razni primeri iz medicine pokazuju da bi smo mogli da živimo bez velikog dela jedne od hemisfera ipak interakcija između obe hemisfere mozga nas čini potpunom ličnošću.
